Prema pisanju magazina The Atlantic, u Vašingtonu se već uveliko govori o sledećem potezu Donalda Trampa. Posle Irana i Venecuele, fokus bi, kako tvrde izvori iz Bele kuće, mogao da se prebaci na Kubu.
Informacije dolaze iz samog vrha administracije, a novinarka Viven Salama poziva se na sagovornike koji tvrde da se ova tema ne posmatra kao usputna epizoda, već kao deo šireg plana.
U Beloj kući se, navodno, razmatra ono što je sam predsednik opisao kao „prijateljsko preuzimanje“ ostrva. Izraz zvuči gotovo poslovno, ali u diplomatskim krugovima izaziva ozbiljnu pažnju.
Državni sekretar Marko Rubio već vodi razgovore sa kubanskim vlastima, i to, kako je Tramp objasnio u petak, „na veoma visokom nivou“, sa ciljem postizanja dogovora. Reč „dogovor“ u ovom kontekstu nosi težinu, jer podrazumeva mnogo više od simbolične promene tona.
Sagovornici Viven Salame iz administracije i kruga bliskih saradnika predsednika navode da je za Trampa pitanje Kube „nešto veliko i lično“. Ta formulacija se u Vašingtonu ne koristi olako.
Prema njihovim rečima, predsednik sebe vidi kao prvog modernog američkog lidera koji je imao dovoljno odlučnosti da dovrši ono sa čime su se prethodnici, kako kažu, tek poigravali. U tom narativu ima i političke ambicije i istorijske računice.
Jedan od zvaničnika administracije opisao je raspoloženje u vrhu vlasti rečima: „Predsednik oseća da je na konju, da to funkcioniše.“ Takva procena odražava uverenje da su prethodni potezi otvorili prostor za sledeći korak.
U političkim krugovima to se tumači kao signal da Bela kuća veruje u momentum, u osećaj da je trenutak povoljan i da okolnosti idu naruku aktuelnom kursu.
Cilj, prema navodima iz teksta, nije samo kratkoročni diplomatski uspeh. Tramp, kako piše Salama, želi da učvrsti status lidera koji je suštinski promenio mapu sveta i okončao višedecenijska nadmetanja.
U njegovoj računici, takve promene mogle bi da njegovo nasleđe postave iznad bivših predsednika Ronalda Regana, Džimija Kartera i Ričarda Niksona. U poređenjima sa tim imenima, jasno je da se ne radi samo o jednom spoljnopolitičkom potezu, već o pokušaju da se ispiše sopstvena verzija istorije.
U svemu tome, Kuba postaje više od geografske tačke na Karibima. Ona je simbol, test političke hrabrosti i ambicije. Da li će pregovori na „veoma visokom nivou“ zaista rezultirati dogovorom i kakve bi posledice to imalo po region i šire odnose, za sada ostaje otvoreno pitanje.
U Vašingtonu se, međutim, očigledno računa na to da je sledeće poglavlje već u pripremi – a kako će izgledati njegova završnica, tek će se videti.
