U trenutku kada se procenjuje da oko 1,3 milijarde ljudi širom sveta živi sa hipertenzijom, a gotovo u polovini slučajeva bolest ostaje slabo kontrolisana ili potpuno otporna na terapiju, pojavio se signal koji medicinska zajednica ne ignoriše lako.
Naučnici sada otvoreno govore o mogućnosti da bi novi lek mogao promeniti pravila igre, posebno za one pacijente kod kojih standardni pristupi jednostavno ne daju rezultate.
U središtu pažnje je baxdrostat, lek koji je, prema podacima objavljenim na portalu ScienceDaily, pokazao sposobnost da snizi krvni pritisak čak i kod osoba sa takozvanom rezistentnom hipertenzijom.
Upravo ta grupa pacijenata godinama predstavlja najveći izazov za lekare. I tu dolazi ključna tvrdnja koja se ne skriva – baxdrostat direktno cilja mehanizam koji stoji iza problema, i to ga izdvaja.
Kliničko istraživanje treće faze, poznato kao BaxHTN, nije bilo marginalno. Naprotiv, obuhvatilo je skoro 800 pacijenata u čak 214 medicinskih centara širom sveta. Studiju je predvodio profesor Brajan Vilijams sa Univerzitetskog koledža u Londonu, ime koje u kardiološkim krugovima ima težinu. I možda baš zato rezultati nisu ostali nezapaženi.
Brojke su, u najmanju ruku, zanimljive. Nakon 12 nedelja terapije, pacijenti koji su uzimali baxdrostat imali su pad krvnog pritiska za 9 do 10 mmHg veći nego oni koji su bili na placebu.
U medicinskom jeziku, to nije mala razlika – smatra se klinički značajnom i direktno se povezuje sa smanjenjem rizika od ozbiljnih kardiovaskularnih komplikacija. Još konkretnije, oko 40 odsto pacijenata na baxdrostatu dostiglo je normalne vrednosti pritiska, dok je u placebo grupi taj procenat bio ispod 20.
Ali ono što možda najviše intrigira jeste način na koji baxdrostat deluje. Lek blokira proizvodnju hormona aldosterona, koji reguliše ravnotežu soli i tečnosti u organizmu.
Kod određenih pacijenata, upravo višak tog hormona predstavlja tihi pokretač povišenog pritiska. Baxdrostat ide direktno na taj izvor problema, što je, kako tvrde istraživači, razlog zbog kog može pomoći tamo gde druge terapije ne uspevaju.
Efekti nisu kratkotrajni, bar prema dosadašnjim podacima. Istraživači navode da je dejstvo leka održano do 32 nedelje, bez neočekivanih neželjenih efekata. To ga, makar na papiru, čini ozbiljnim kandidatom za dugoročnu terapiju.
Rezultati su predstavljeni na kongresu Evropskog društva kardiologa 2025. godine, a potom i objavljeni u časopisu The New England Journal of Medicine, što dodatno daje težinu nalazima.
Ipak, ostaje ono neizgovoreno pitanje koje se u ovakvim situacijama uvek provlači – koliko brzo će baxdrostat zaista stići do široke primene i da li će u realnim uslovima zadržati rezultate koje je pokazao u kontrolisanim studijama.
Ako ispuni očekivanja, mogao bi pomoći stotinama miliona ljudi. Ako ne, lista obećavajućih, ali nedovoljno potvrđenih rešenja biće samo duža.
