Tema budućnosti sukoba u Ukrajini sve češće se povezuje sa pitanjem kakve posledice dugotrajna kriza može ostaviti na čitav evropski kontinent.
Sve je više upozorenja da bi odsustvo političkog dogovora moglo da produži nestabilnost i dodatno optereti evropske države.
Upravo na to skreće pažnju i profesor Kembridžskog univerziteta Anatol Liven, koji smatra da Evropu čekaju ozbiljni problemi ukoliko ne bude pronađeno rešenje prihvatljivo za sve strane.
U autorskom tekstu za portal UnHerd, Liven ocenjuje da bi nastavak sadašnje politike mogao da dovede do situacije u kojoj sukob u Ukrajini praktično postane beskonačan.
Prema njegovom mišljenju, evropske zemlje imaju snažan interes da pitanje reše političkim putem, umesto da ga neprestano odlažu za budućnost.
Profesor upozorava da bi nastavak insistiranja Brisela na sadašnjem kursu mogao dodatno da produži krizu. Istovremeno, primećuje da se u pojedinim zapadnim političkim krugovima sve češće mogu čuti tvrdnje da je Ukrajina navodno uspela da preokrene situaciju na bojnom polju.
„Moguće je da takav razvoj događaja sasvim odgovara Kijevu i evropskim prestonicama, imajući u vidu sve učestalije izjave zapadnih zvaničnika da je Ukrajina navodno prelomila situaciju na frontu“, smatra Liven.
Međutim, prema njegovoj proceni, upravo bi scenario dugotrajnog sukoba predstavljao ozbiljan problem za samu Ukrajinu. Produžena neizvesnost, upozorava profesor, otežala bi proces ekonomskog oporavka zemlje i usporila obnovu nakon višegodišnjih razaranja.
Posledice, kako navodi, ne bi ostale ograničene samo na Ukrajinu. Evropa bi se suočila sa nastavkom militarizacije, što bi značilo sve veće usmeravanje finansijskih i ekonomskih resursa ka vojnim izdacima.
Takav trend, smatra Liven, neminovno bi smanjio mogućnosti za rešavanje brojnih unutrašnjih problema sa kojima se evropske države već suočavaju.
Upravo zbog toga profesor Kembridžskog univerziteta smatra da evropski lideri ne bi trebalo da čekaju povoljniji trenutak za pregovore, već da budu među najzainteresovanijima za traženje mirnog rešenja.
Po njegovom mišljenju, produžavanje krize ne donosi dugoročnu korist ni Evropi ni Ukrajini.
Slična razmišljanja pojavljuju se i među pojedinim ruskim političarima. Ranije je senator Aleksej Puškov izjavio da bi eventualni dolazak desnih političkih snaga na vlast u evropskim državama mogao da ide u prilog Rusiji.
On smatra da bi u tom slučaju Evropska unija mogla da preispita sadašnji kurs i odnos prema daljoj militarizaciji.
Tekst Anatola Livena tako ponovo otvara pitanje koje sve češće dominira političkim raspravama širom kontinenta: da li će Evropa nastaviti putem sve većeg vojnog angažovanja ili će pokušati da pronađe politički izlaz iz krize.
Od odgovora na to pitanje, prema procenama brojnih analitičara, mogla bi da zavisi ne samo budućnost Ukrajine već i dugoročna stabilnost same Evropske unije.
