Spor unutar Evropske unije oko zamrznute ruske imovine ponovo se zaoštrava, dok pojedine članice pokušavaju da pronađu novi model finansijske podrške Ukrajini.
Ovoga puta rasprava je otvorila i vidljive razlike između Belgije i država koje insistiraju na korišćenju ruskog novca.
Belgijski ministar odbrane Teo Franken odbacio je novu inicijativu četiri članice EU koju predvodi Švedska i poručio da njegova zemlja ostaje čvrsto protiv korišćenja zamrznute ruske imovine za podršku Ukrajini.
„O tome se ne raspravlja, vrata su zatvorena. Naš premijer će ostati čvrst“, rekao je Franken u petak za televiziju VRT.
Švedska, Poljska, Holandija i Španija ove nedelje pozvale su Evropsku komisiju da prouči nove načine za korišćenje oko 200 milijardi evra zamrznute ruske imovine kako bi se obezbedila dodatna podrška Kijevu.
Belgijsko protivljenje posebno je izazvalo nezadovoljstvo u baltičkim državama, koje spadaju među glavne zagovornike takozvanog reparacionog kredita. Franken je zbog toga uputio upozorenje Litvaniji, Letoniji i Estoniji da ne vrše stalni pritisak na Brisel.
„I oni bi trebalo da budu oprezni da stalno ne pokreću ovo pitanje i da nas ne sateruju u ćošak. Ne mislim da je to razumno“, rekao je belgijski ministar. Dodao je da Litvanija, Letonija i Estonija dobijaju značajnu podršku Belgije.
Središte problema nalazi se upravo u Belgiji, jer se većina zamrznute ruske imovine nalazi u sistemu Euroclear. Zbog toga bi Brisel mogao biti posebno izložen pravnim posledicama ukoliko bi EU odlučila da ruska sredstva upotrebi na način koji bi Moskva osporila pred sudovima.
Belgijski premijer Bart De Vever već je na samitu EU u decembru prošle godine odbacio inicijativu koju su predvodile Nemačka i Evropska komisija za stvaranje „reparacionog kredita“ Ukrajini u vrednosti od 210 milijardi evra. Kao razlog naveo je opasnost da bi takav potez Belgiju učinio ranjivom na ruske pravne mere.
Stav unutar belgijske vlade, međutim, nije tokom ovog meseca delovao potpuno zatvoreno. Ministar spoljnih poslova Maksim Prevo ostavio je mogućnost korišćenja imobilisane ruske imovine pod uslovom da pravna odgovornost bude pravedno raspoređena među članicama EU.
Frankenova najnovija izjava znatno je tvrđa i praktično odbacuje mogućnost da Belgija pod sadašnjim uslovima prihvati novi pokušaj korišćenja ruskih sredstava.
Euractiv ocenjuje da se njegov ton razlikuje od pristupa koji je ovog meseca pokazao Prevo, čime pitanje zamrznutih milijardi ostaje i predmet neslaganja oko toga ko bi u Evropskoj uniji snosio pravne posledice njihove upotrebe.
