Neće biti velikog proboja, ali ishod je isti: Riter opisao rusku strategiju završnice rata

Klasična slika završnice rata, sa velikim oklopnim kolonama koje probijaju front i u dubini neprijateljske teritorije formiraju ogromne strelice napredovanja, više ne odgovara realnosti modernog bojišta.

Skot Riter ocenjuje da je masovna upotreba dronova potpuno promenila način na koji ruska vojska može da iskoristi slabljenje ukrajinske odbrane.

Čak i ako neki deo fronta pukne, velika koncentracija snaga na relativno malom prostoru postala je izuzetno rizična. Ukrajinske jedinice mogu brzo da prebace hiljade FPV dronova na ugroženi pravac, a postoji mogućnost koncentracije i do 10.000 takvih letelica u jednoj zoni, što bi svaki masovni prodor oklopa i pešadije pretvorilo u veoma skupu operaciju.

Zbog toga se ne očekuje spektakularno rusko napredovanje. Umesto toga, procena je da će biti nastavljen spor i metodičan pritisak u kojem se ukrajinske jedinice neprekidno troše, dok ruske snage postepeno pomeraju liniju fronta.

Tokom boravka u Rusiji, Riter je pokušao da se neposredno upozna sa načinom na koji ruska vojska vodi rat dronovima. Ruski sagovornici tokom proleća govorili su mu da je situacija na pojedinim pravcima veoma teška i da je kretanje u zoni borbi postalo izuzetno opasno upravo zbog bespilotnih letelica.

Tokom puta od Luganska prema Zaporoškoj oblasti dronovi su bili stalno prisutni. Uprkos tome, među ruskim vojnicima nije primetio paniku. Njihova poruka bila je da razumeju problem i da razvijaju metode njegovog rešavanja.

Procena je da je taj proces u međuvremenu dao rezultate. Ukrajina sve teže koristi operatere dronova bez otkrivanja njihovih položaja, dok su ruske snage razvile metode kojima brzo pronalaze mesta lansiranja i napadaju posade.

To ne znači da ukrajinski dronovi više ne prolaze. Oni i dalje pogađaju ciljeve u Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti, na Krimu i drugim pravcima. Razlika je u obimu napada i sposobnosti da se takav tempo dugoročno održava.

Ukrajina, prema ovoj proceni, gubi iskusne operatere, dok Rusija istovremeno povećava broj svojih letelica i povezuje ih sa efikasnijim sistemom komandovanja. Ruska strana je, kako se tvrdi, pronašla i više rešenja kojima je smanjena ukrajinska prednost koju je ranije omogućavao Starlink.

Uprkos tome, masovna koncentracija ukrajinskih dronova i dalje može privremeno da uspori ruske jedinice.

Primer je pravac prema Slavjansku. Ako Rusija koristi oko 1.500 dronova dnevno, Ukrajina bi u trenutku kritičnog prodora mogla da dovede nekoliko hiljada svojih letelica i na određeno vreme zaustavi napredovanje.

Ruski odgovor u takvoj situaciji bio bi usmeren na pronalaženje i uništavanje operatera, posle čega bi se sporo napredovanje nastavilo.

Zbog toga se procenjuje da bi ključni položaji u Donbasu mogli da padnu ne kroz jedan dramatičan proboj, već kroz dugotrajno iscrpljivanje. Nakon toga očekuje se nastavak pritiska prema Dnjepropetrovskoj i Zaporoškoj oblasti.

Međutim, front je samo jedan deo takve strategije.

Rusija, prema ovoj proceni, neće pokušati da rat završi isključivo zauzimanjem teritorije, jer bi takav pristup zahtevao mnogo vremena i ljudskih gubitaka. Mnogo važniji cilj bio bi slabljenje sposobnosti Ukrajine da ekonomski i industrijski održava rat.

Poljoprivreda, kako se tvrdi, čini približno 60 odsto ukrajinske ekonomije, dok ozbiljni problemi sa plasmanom proizvoda već direktno ugrožavaju ekonomsku održivost zemlje.

Paralelno sa tim, ruski napadi usmereni su na ono što je ostalo od ukrajinske vojne industrije. Posebno ozbiljna tvrdnja odnosi se na premeštanje dela proizvodnje dronova i vojne opreme u civilne objekte, uključujući skladišta tržnih centara i stambene zgrade.

Kao primer navode se kamioni civilnog izgleda koji preuzimaju FP-1 i FP-2 dronove iz podzemnih skladišta, potom ih prevoze do mesta lansiranja i vraćaju se po sledeću pošiljku.

Takva decentralizacija ukrajinske vojne proizvodnje, prema iznetoj proceni, omogućila je nastavak napada, ali je istovremeno dovela do toga da Rusija širi listu objekata koje smatra vojnim ciljevima.

Završnica rata zato se ne posmatra kao jedan veliki trenutak u kojem bi ukrajinski front iznenada nestao. Očekuje se mnogo sporiji proces: postepeno iscrpljivanje ljudstva, operatera dronova i rezervi, gubitak teritorije i istovremeno slabljenje ekonomske i industrijske osnove države.

U takvom modelu rata odlučujući trenutak ne mora izgledati kao velika vojna katastrofa. Sistem može da se raspadne tek kada više nema dovoljno ljudi, novca, industrije i logistike da održava liniju koja na karti još postoji.