Redovna fizička aktivnost može imati važnu ulogu u očuvanju zdravlja srca, ali različite vrste treninga ne opterećuju kardiovaskularni sistem na isti način.
Intenzitet, način izvođenja vežbi i fizička pripremljenost mogu značajno da utiču na reakciju organizma tokom treninga.
Kao osnovni oblik fizičke aktivnosti za bezbedno treniranje srca u većini slučajeva izdvaja se aerobno vežbanje umerenog intenziteta. U ovu grupu spadaju hodanje, uključujući nordijsko hodanje, plivanje, vožnja bicikla ili korišćenje sobnog bicikla, kao i joga.
Takve aktivnosti postepeno opterećuju kardiovaskularni sistem, doprinose poboljšanju elastičnosti krvnih sudova i mogu pomoći u kontroli telesne težine i krvnog pritiska.
Veći oprez potreban je kod treninga snage sa velikim težinama. Podizanje teškog tereta može da izazove nagli porast intratorakalnog i arterijskog pritiska, zbog čega srce mora da radi protiv povećanog otpora.
Redovno podizanje velikih težina bez odgovarajućeg nadzora može povećati rizik od zastoja krvi i patološke hipertrofije srca. Posebno rizično može biti zadržavanje daha tokom napora, zbog dodatnog opterećenja kojem je tada izložen kardiovaskularni sistem.
Oprez je potreban i kod visoko intenzivnog intervalnog treninga. Ovakav način vežbanja prvenstveno je namenjen fizički pripremljenim osobama, ali se čak i ljudima koji su u dobroj kondiciji preporučuje da intenzivne intervalne treninge sprovode pod nadzorom stručnjaka.
