Susret američkih vojnih pilota sa neidentifikovanim letećim objektima otvorio je pitanja na koja vojni stručnjaci i obaveštajne službe godinama nisu uspevali da pronađu odgovore.
Posebnu pažnju izazvale su sposobnosti neobičnih letelica koje su se pojavljivale u blizini američkih ratnih brodova, a čije kretanje nije odgovaralo poznatim karakteristikama savremene vazduhoplovne tehnologije.
Jedan od najpoznatijih slučajeva dogodio se 2004. godine, kada su radarski sistemi američkog ratnog broda USS Princeton registrovali neobične objekte koji su kasnije postali poznati pod nazivom „Tik Tak“, zbog karakterističnog izduženog oblika.
Među pripadnicima posade nalazio se Šon Kejhil, bivši viši podoficir američke ratne mornarice zadužen za bezbednost, koji je kasnije javno govorio o ovom događaju.
Kejhil je tokom gostovanja na televiziji CNN izjavio da američke oružane snage u vreme susreta nisu raspolagale sredstvima kojima bi mogle efikasno da se suprotstave tehnologiji koju su tada primetile. Njegova procena bila je još dramatičnija kada je uporedio sposobnosti neidentifikovanog objekta sa američkim vojnim arsenalom.
Prema Kejhilovim rečima, karakteristike letelice ukazivale su na tehnološku prednost koja bi mogla da iznosi između 100 i 1.000 godina u odnosu na postojeće mogućnosti američke vojske. Ovu ocenu izneo je nastupajući zajedno sa Kristoferom Melonom, bivšim zamenikom pomoćnika američkog ministra odbrane za obaveštajne poslove.
Posebno neobična bila je činjenica da objekat nije imao vidljive aerodinamičke upravljačke površine niti prepoznatljiv sistem pogona. Uprkos tome, mogao je da se kreće hipersoničnim brzinama i izvodi manevre koji nisu odgovarali sposobnostima poznatih vojnih aviona.
Kejhil je opisao još jedan detalj koji je privukao pažnju istraživača. Neidentifikovana letelica stizala je do unapred određenih tačaka borbene vazdušne patrole pre američkih pilota, ostavljajući utisak da je na neki način znala kuda su oni krenuli. Prema njegovom objašnjenju, američka vojska nije posedovala tehnologiju koja bi omogućila takvo ponašanje.
Da bi se razumelo zbog čega su ovakvi događaji izazvali toliku zabrinutost, potrebno je razmotriti rad Luisa Elizonda, bivšeg američkog obaveštajnog zvaničnika koji je 2008. godine uključen u tajni program istraživanja neidentifikovanih vazdušnih pojava.
Program je pokrenut uz podršku tadašnjeg američkog senatora Harija Rida i prvobitno se zvao Program za primenu naprednih vazduhoplovnih oružanih sistema. Kasnije je postao poznat kao AATIP, odnosno Program za identifikaciju naprednih vazduhoplovnih pretnji.
Tokom rada u programu Elizondo je izdvojio pet karakteristika koje su se ponavljale u izveštajima o neidentifikovanim pojavama. Prva je sposobnost lebdenja i uzdizanja bez poznatog sistema pogona, što je opisano kao antigravitaciono podizanje. Druga je trenutno i izuzetno naglo ubrzavanje, dok se treća odnosila na hipersonične brzine bez uobičajenih tragova, poput kondenzacionih linija ili zvučnog udara.
Preostale dve karakteristike bile su izuzetno mala uočljivost, uključujući mogućnost prikrivanja, i sposobnost prelaska između različitih sredina, naročito vazduha i vode. Takvo kretanje podrazumevalo bi tehnologiju koja može da funkcioniše u uslovima koji zahtevaju potpuno različita tehnička rešenja.
Kejhil je tvrdio da je objekat „Tik Tak“ pokazivao svih pet navedenih sposobnosti, ali i dodatne karakteristike koje nisu bile obuhvaćene Elizondovom klasifikacijom.
Za Melona, međutim, pitanje porekla ovih objekata nije bilo jedini razlog za zabrinutost. Tokom razgovora sa voditeljem CNN-a Krisom Kuomom upozorio je da učestala pojava neidentifikovanih letelica otkriva ozbiljnu ranjivost američkog odbrambenog sistema.
Melon je naglasio da se ovakvi događaji odvijaju već dugo i da je američki Kongres tek počeo da shvata njihove razmere. Prema njegovoj oceni, nadležnim institucijama predstoji veliki posao kako bi nadoknadile godine tokom kojih problem nije dobijao odgovarajuću pažnju.
Istovremeno je ukazao na promenu ponašanja neidentifikovanih objekata. Iako nisu pokazivali neprijateljske namere niti je zabeleženo otvoreno neprijateljstvo, njihovo prisustvo postajalo je sve smelije.
U pojedinim slučajevima, grupe neidentifikovanih objekata pojavljivale su se oko američkih ratnih brodova kod obale Kalifornije. Slične aktivnosti primećivane su i u blizini strateških položaja protivraketne odbrane na Guamu, teritoriji od velikog značaja za američko vojno prisustvo u Pacifiku.
Melon nije smatrao da postoji neposredna kriza ili direktna pretnja napadom. Ipak, upozorio je da sve učestalije aktivnosti zahtevaju ozbiljan pristup, posebno u međunarodnim okolnostima u kojima napadi bespilotnim letelicama i rastuće vojne napetosti predstavljaju značajan bezbednosni izazov.
Zašto je američka vlada tek posle toliko godina počela otvorenije da razmatra ovaj problem, bilo je jedno od pitanja koje je Kuomo postavio tokom razgovora.
Odgovor je povezan sa teškoćama sa kojima se Elizondo suočavao u Pentagonu. Dok su američki vojni piloti na istočnoj obali sve češće prijavljivali susrete sa neidentifikovanim objektima, njegov istraživački program nije imao dovoljno sredstava niti odgovarajuću podršku obaveštajne zajednice.
Nezadovoljan takvim odnosom institucija, Elizondo je 2017. godine napustio državnu službu i pridružio se organizaciji „To the Stars Academy“, koju je osnovao američki muzičar i istraživač neidentifikovanih pojava Tom Delong.
Iste godine Njujork tajms objavio je istraživanje koje je otkrilo postojanje Pentagonovog programa za proučavanje neidentifikovanih vazdušnih pretnji. Američka javnost tada je saznala da je za te aktivnosti bilo izdvojeno 22 miliona dolara.
Objavljivanje ovih informacija privuklo je pažnju Kongresa i političkog rukovodstva. Melon je ocenio da su tek tada najviši predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti postali svesni obima aktivnosti koje su se godinama odvijale daleko od očiju javnosti.
U vreme njegovog razgovora sa CNN-om očekivalo se da američka izvršna vlast narednog meseca objavi javni izveštaj o neidentifikovanim vazdušnim pojavama, što bi predstavljalo prvi takav korak posle približno pola veka. U središtu pažnje bio je najavljeni junski izveštaj, čiji sadržaj u tom trenutku nije bio poznat.
Istovremeno, novinari Politika i Njujorkera opisivali su kako su Elizondo, istraživački novinar Džordž Nep, Delong, Melon i drugi učesnici ove inicijative doprineli tome da pitanje neidentifikovanih letećih objekata postane predmet ozbiljne javne i političke rasprave.
Delong je u razgovoru sa novinarom Politika Brajanom Benderom ocenio da je došlo do značajnog pomaka u odnosu društva prema ovom fenomenu. Podsetio je da su tokom prethodnih 70 godina rasprave o neidentifikovanim pojavama često bile praćene podsmehom i odbacivanjem.
Prema njegovim rečima, takav odnos postepeno se menjao, a javnost je postajala spremnija da prihvati potrebu za ozbiljnim istraživanjem. Delong je izrazio optimizam da bi upravo ta promena mogla da otvori prostor za stvarni naučni rad na razumevanju fenomena.
Kejhil je, međutim, upozorio da bi poznati slučaj „Tik Tak“ mogao predstavljati samo mali deo znatno šire pojave. Smatrao je da će buduća istraživanja verovatno otkriti čitav spektar različitih tehnologija i objekata, koji ne moraju imati isto poreklo.
Na jednom kraju tog spektra, prema njegovom objašnjenju, mogle bi se nalaziti napredne vojne tehnologije američkih protivnika na Zemlji, uključujući države čije su tehnološke mogućnosti približne američkim. Na drugom kraju moglo bi biti nešto što nauka još nije uspela da razume niti identifikuje.
Iako je odbijao da nagađa o poreklu objekata, Kejhil je ostao pri oceni da sposobnosti koje su američki mornari i piloti primetili nisu odgovarale nijednoj poznatoj ljudskoj tehnologiji dostupnoj u tom trenutku. Ipak, naglasio je da takav zaključak ne znači automatski da objekti potiču iz svemira.
Njegov stav bio je da je postojanje neobjašnjene pojave činjenica sa kojom se istraživači moraju suočiti, ali da njeno poreklo još nije poznato. Za razjašnjavanje takvih događaja, smatrao je, neophodna je saradnja stručnjaka iz različitih oblasti.
Melon je zauzeo nešto drugačiji pristup pitanju mogućeg vanzemaljskog porekla. Prema njegovoj oceni, ne postoji naučni razlog da se takva mogućnost unapred odbaci, pošto bi hipoteza o inteligenciji izvan Zemlje mogla da objasni deo zabeleženih pojava.
Ukazao je na činjenicu da čovečanstvo ulaže milijarde dolara u potragu za vanzemaljskim civilizacijama i da su ljudske svemirske letelice već napustile Sunčev sistem. Zbog toga je smatrao mogućim i obrnuti scenario, odnosno da je neka druga civilizacija pronašla Zemlju pre nego što su ljudi uspeli da otkriju nju.
Takva pretpostavka otvara i pitanje zbog čega, ukoliko napredne vanzemaljske civilizacije zaista postoje i posećuju Zemlju, do sada nije uspostavljen otvoren kontakt sa čovečanstvom.
Jedno od ponuđenih objašnjenja jeste da bi tehnološki znatno naprednija inteligencija mogla da posmatra ljude slično kao što ljudi posmatraju manje razvijene životinje u zoološkom vrtu, bez potrebe da sa njima uspostavlja neposrednu komunikaciju.
Kejhil je smatrao da bi pokušaji da se unapred odrede motivi takve civilizacije bili pogrešni. Ukoliko je reč o inteligenciji koja je zaista toliko naprednija od ljudske, ljudi možda nemaju ni sposobnost da razumeju njene ciljeve i način razmišljanja.
U raspravi o mogućem kontaktu posebno mesto zauzela je i izjava Haima Ešeda, bivšeg šefa izraelskog programa svemirske bezbednosti, koji je izneo drugačije objašnjenje odsustva otvorene komunikacije.
Ešed je tvrdio da vanzemaljske civilizacije čekaju da čovečanstvo dostigne odgovarajući stepen razvoja i razumevanja svemira i svemirskih brodova. Prema njegovoj teoriji, tek kada ljudi budu dovoljno napredovali da shvate prirodu takvih tehnologija, mogli bi da budu spremni za uspostavljanje kontakta.
Time se pitanje neidentifikovanih letećih objekata proširuje daleko izvan oblasti vojne bezbednosti. Dok američki stručnjaci pokušavaju da objasne manevre, brzine i tehničke sposobnosti neobičnih letelica, ostaje otvoreno i mnogo složenije pitanje: da li se čovečanstvo suočava sa nepoznatom zemaljskom tehnologijom ili sa fenomenom čije poreklo prevazilazi dosadašnja naučna saznanja.
