Stanovnici Ukrajine i Rusije suočili su se sa neuobičajenim upozorenjima koja su izazvala uznemirenost i otvorila pitanje koliko su sistemi za zaštitu stanovništva otporni na napade iz digitalnog prostora.
Incidenti su se dogodili u trenutku pojačanih napetosti, neposredno nakon završetka privremenog primirja u Hersonskoj oblasti, dok se na liniji fronta očekuje nastavak intenzivnih borbenih dejstava.
U nedelju uveče, 1. novembra, korisnici aplikacije za uzbunjivanje u Kijevu i okolini počeli su da dobijaju poruke o ozbiljnim opasnostima. Upozorenja su se odnosila na nuklearne i hemijske pretnje, moguće ulične borbe i upotrebu ruskog hipersoničnog raketnog sistema Orešnik. Informacije su se pojavile na platformi koja se svakodnevno koristi za obaveštavanje građana o neposrednoj vazdušnoj opasnosti.
Kako izveštava Al Džazira, ubrzo je ustanovljeno da upozorenja nisu bila autentična, već posledica sajber napada na sistem za obaveštavanje stanovništva. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo saopštilo je da je aplikacija Air Alert bila izložena neprijateljskom uticaju i pozvalo građane da ostanu mirni.
Posebno je naglašeno da ne postoji opasnost od radijacije i da stanovništvo treba da prati zvanična obaveštenja. Ukrajinski centar za strateške komunikacije SPRAVDI optužio je Rusiju za upad u sistem, navodeći da je jedna od lažnih poruka bila napisana na ruskom jeziku.
Prva sporna obaveštenja pojavila su se nešto posle 22 časa po lokalnom vremenu. Uzbuna nije ostala ograničena samo na mobilne telefone, jer su se upozorenja čula i preko zvučnika u centru Kijeva. Dopisnica Al Džazire Odri Makalpin izvestila je da je veliki broj stanovnika već nakon približno pola sata shvatio da je reč o hakerskom napadu.
Ukrajinske vlasti istovremeno su saopštile da je posebna aplikacija namenjena stanovnicima glavnog grada nastavila normalno da funkcioniše. Time je potvrđeno da nisu svi kanali za hitno obaveštavanje bili pogođeni istim problemom.
Međutim, nekoliko sati kasnije, u ponedeljak ujutru, sličan incident zabeležen je i u Rusiji. Rusko Ministarstvo za civilnu odbranu, vanredne situacije i otklanjanje posledica prirodnih katastrofa saopštilo je da je njegova aplikacija za upozoravanje stanovništva bila meta masovnog sajber napada.
Prema informacijama ministarstva, korisnicima su dostavljana lažna upozorenja o neposrednim napadima bespilotnim letelicama. Ruske vlasti potvrdile su da je cilj napada bilo širenje netačnih informacija, ali nisu imenovale osobe ili organizacije koje smatraju odgovornim.
Pojedini mediji preneli su da su ruskim građanima stizala i znatno dramatičnija obaveštenja. U njima se tvrdilo da su prema svim regionima Rusije lansirane ukrajinske bespilotne letelice P1-Sun sa nuklearnim bojevim glavama. Građanima je istovremeno savetovano da hitno obezbede zalihe hrane za tri nedelje i potraže sklonište.
Takav sadržaj upozorenja pokazuje koliko ozbiljne posledice može imati neovlašćeni pristup sistemima kojima stanovništvo inače veruje. Umesto klasičnog napada na državne baze podataka ili komunikacionu infrastrukturu, ovoga puta zloupotrebljen je kanal koji građanima treba da pomogne da se zaštite od neposredne opasnosti.
Posebnu težinu celom slučaju daje činjenica da se, prema dostupnim informacijama, prvi put dogodilo da zvanične aplikacije za hitno uzbunjivanje u obe zemlje budu kompromitovane na ovakav način. Istovremeni incidenti dodatno su otvorili pitanje nove faze digitalnog i psihološkog ratovanja, u kojoj se strah stanovništva koristi kao sredstvo pritiska.
Napadi su počeli istog dana kada je završeno šestodnevno lokalno primirje u delu Hersonske oblasti pod ruskom kontrolom. Prema američkoj strani, u njegovom postizanju posredovala je prva dama SAD Melanija Tramp. Reč je o najdužem takvom prekidu vatre tokom više od četiri godine sukoba, a omogućio je dopremanje humanitarne pomoći i evakuaciju stanovništva iz grada Oleški.
Završetak primirja dodatno je povećao zabrinutost zbog mogućeg nastavka borbi. U takvim okolnostima, upozorenja o nuklearnoj opasnosti, hemijskim pretnjama i raketnim udarima mogla su da izazovu posebno snažne reakcije među stanovništvom koje je već godinama izloženo ratnim dejstvima.
Sajber sukobi između Rusije i Ukrajine imaju znatno dužu istoriju. Ruski hakeri ranije su napadali ukrajinske izborne sisteme, dok su u januaru 2022. mete bili državni i bankarski internet servisi. Nakon početka širokih vojnih operacija u februaru iste godine, digitalni napadi postali su još intenzivniji.
Krajem 2023. godine ruska hakerska grupa Sendvorm izvela je napad na ukrajinsku telekomunikacionu mrežu Kijevstar. Zbog prekida rada sistema, korisnici su danima imali probleme sa komunikacijama i primanjem važnih obaveštenja.
Sa druge strane, ukrajinske hakerske organizacije takođe su sprovodile operacije protiv ruskih sistema. Dobrovoljačka IT armija Ukrajine, formirana nakon početka ruske vojne operacije, prema medijskim izveštajima napadala je Moskovsku berzu, ruske elektroenergetske mreže i više državnih internet stranica.
Još 2022. godine Rojters je objavio da su ukrajinski operativci koristili tehnologiju prepoznavanja lica za identifikaciju poginulih ruskih vojnika, nakon čega su obaveštenja o njihovoj smrti slata članovima porodica. Takve aktivnosti pokazale su da se digitalno ratovanje ne ograničava na tehničko onesposobljavanje infrastrukture, već može uključivati i direktan psihološki pritisak.
Lažne poruke o radioaktivnom zračenju imaju posebno osetljivo značenje za ukrajinsko stanovništvo zbog katastrofe u Černobilju iz aprila 1986. godine. Eksplozija u nuklearnoj elektrani, koja se tada nalazila u Ukrajinskoj Sovjetskoj Socijalističkoj Republici, dovela je do oslobađanja velike količine radioaktivnog materijala.
Desetine ljudi izgubile su život neposredno nakon nesreće, dok su hiljade kasnije razvile ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući rak štitaste žlezde. Radioaktivno zračenje registrovano je čak u Švedskoj, a černobiljska katastrofa smatra se jednom od dve najteže nuklearne nesreće u istoriji, uz katastrofu u japanskoj Fukušimi 2011. godine. Grad Černobilj ostao je napušten nakon evakuacije stanovnika.
Dodatnu zabrinutost izaziva situacija oko Zaporoške nuklearne elektrane, najvećeg nuklearnog energetskog postrojenja u Evropi. Elektrana se nalazi u Energodaru, gradu pod ruskom kontrolom, dok se u široj Zaporoškoj oblasti nastavljaju borbena dejstva.
Ruske snage izvode udare na položaje pod ukrajinskom kontrolom, uključujući grad Zaporožje, dok ukrajinska vojska napada ruske položaje, među kojima su i oni u okolini Energodara. Zbog takvih okolnosti bezbednost nuklearnog postrojenja ostaje jedno od najosetljivijih pitanja u regionu.
Međunarodna agencija za atomsku energiju saopštila je prošle nedelje da je jedan zavarivač zaposlen u Zaporoškoj nuklearnoj elektrani poginuo tokom napada bespilotnom letelicom. Generalni direktor agencije Rafael Grosi pozvao je obe strane na maksimalnu vojnu uzdržanost.
Upravo kombinacija dugotrajnog sukoba, ranijih nuklearnih katastrofa i aktuelnih opasnosti oko energetskih postrojenja daje lažnim upozorenjima dodatnu snagu. Sajber napadi na sisteme za uzbunjivanje pokazali su da digitalno ratovanje može neposredno da utiče na ponašanje stanovništva, čak i kada nema stvarnog raketnog udara, hemijskog incidenta ili povećanog nivoa radijacije.
