Sukob bi mogao da eksplodira van Ukrajine: Mekgregor upozorio na pet država

Sjedinjene Države nastavljaju da Ukrajini obezbeđuju detaljne obaveštajne podatke potrebne za napade raketama i dronovima dugog dometa, dok takve operacije povećavaju rizik od ruskog odgovora koji bi mogao da prevaziđe granice ukrajinskog ratišta, ocenio je penzionisani pukovnik američke vojske Daglas Mekgregor.

U razgovoru sa sudijom Endruom Napolitanom u emisiji Judging Freedom na YouTubeu, Mekgregor je rekao da američka podrška obuhvata podatke sa izviđačkih aviona kopnene vojske i ratnog vazduhoplovstva koji lete duž područja Rusije i Ukrajine, kao i satelitske snimke.

Prema njegovim tvrdnjama, informacije se ukrajinskoj strani dostavljaju praktično u realnom vremenu i posebno su značajne jedinicama koje još imaju mogućnost izvođenja udara na velikim udaljenostima.

Mekgregor je kao primer naveo napade na rezidenciju Vladimira Putina na severu Rusije. On tvrdi da su podaci potrebni za identifikovanje lokacije, planiranje pravca leta i izbegavanje položaja protivvazdušne i protivraketne odbrane poticali od američke strane.

Takve operacije, prema njegovoj proceni, mogu da ostave utisak da ukrajinske snage još imaju mogućnost da preokrenu rat. Mekgregor, međutim, tvrdi da udari velikog dometa neće promeniti ishod kopnenog sukoba, ali mogu naneti štetu Rusiji i istovremeno povećati spremnost Moskve za snažniji odgovor.

Posebno je ukazao na Putinova upozorenja nakon pokušaja zaustavljanja jednog ruskog teretnog broda, za koji je rekao da se kretao Baltičkim ili Severnim morem. Mekgregor je Putinovu poruku protumačio kao upozorenje da Moskva više neće pasivno prihvatati takve poteze i da zadržava mogućnost odgovora na drugim mestima.

Najveći rizik Mekgregor vidi u stanju evropske protivvazdušne i protivraketne odbrane. Pozivajući se na procenu generala Aleksusa Grinkeviča, rekao je da bi čak i sa kapacitetima kojima je NATO u Evropi raspolagao pre godinu ili dve bilo moguće zaštititi svega pet do deset odsto kritičnih ciljeva. Prema njegovim rečima, sadašnja situacija još je nepovoljnija.

U razgovoru je zatim prikazan deo Putinovog obraćanja u kojem ruski predsednik govori o širenju NATO aktivnosti, formiranju novih vojno-političkih blokova, razmeštanju novih sistema naoružanja i rastu napetosti u arktičkom području.

Putin je istovremeno govorio o spremnosti Rusije za međunarodnu saradnju na Severnom morskom putu i interesovanju Kine, Indije i drugih država za zajedničke projekte. Mekgregor je, međutim, vojni deo njegove poruke povezao sa mogućnošću šire konfrontacije ukoliko se sadašnji trend nastavi.

On tvrdi da su NATO oficiri već stradali u ruskim napadima unutar Ukrajine. Kao primer naveo je grupu oficira, među kojima su, prema njegovim rečima, bili i Šveđani, koji su se nalazili u školi u istočnoj Ukrajini i poginuli u udaru taktičke balističke rakete. Mekgregor nije tvrdio da su ti oficiri bili namerno izdvojeni kao meta.

Njegovo upozorenje odnosi se na mogućnost da budući ruski odgovor više ne ostane ograničen na ukrajinsku teritoriju. Kao potencijalne mete u takvom scenariju pomenuo je objekte u Rumuniji, Poljskoj, Nemačkoj, Letoniji i Litvaniji.

Mekgregor smatra da bi Rusija za takve operacije mogla da koristi balističke rakete dometa bojišta, krstareće rakete ili bespilotne sisteme. Njegova procena je da evropska odbrana trenutno nema dovoljno kapaciteta da pouzdano odgovori na veliki broj takvih udara.

U tome vidi posebno opasnu kombinaciju: mogućnost direktnije konfrontacije sa Rusijom raste upravo u trenutku kada, prema njegovoj oceni, zapadne snage nisu opremljene za njene moguće razmere.

Mekgregor problem povezuje i sa načinom na koji američki politički i vojni vrh posmatra Rusiju. Tvrdi da SAD nikada nisu dovoljno pokušale da razumeju ruske bezbednosne interese i način na koji Moskva vidi postupke Zapada.

Posebno je kritikovao koncept međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima, tvrdeći da se njime potiskuju principi međunarodnog prava i suvereniteta država. Po njegovom tumačenju, zapadne liberalne demokratije vremenom su počele da polaze od pretpostavke da same mogu određivati šta je politički i moralno prihvatljivo i intervenisati protiv drugih država.

Mekgregor takav pristup povezuje sa američkim angažovanjem na Balkanu, u Africi i na Bliskom istoku, kao i sa ratom protiv Irana.

Njegova procena je da nastavak udara koje Ukrajina izvodi uz američku obaveštajnu podršku neće promeniti konačan odnos snaga na ukrajinskom frontu, ali može povećati cenu sukoba za evropske zemlje. Najopasnija posledica, prema Mekgregoru, bila bi prelazak sa posrednog sukoba na konfrontaciju u kojoj bi ruski udari mogli da zahvate ciljeve izvan Ukrajine.