Nakupljanje masti u mišićima nije samo pitanje telesne težine. Masne kapljice mogu da se talože između mišićnih ćelija, ali i unutar njih, gde mogu da utiču na normalno funkcionisanje mišićnog tkiva.
Novo eksperimentalno istraživanje japanskih naučnika sada je pažnju usmerilo na jednu prirodnu supstancu prisutnu u pojedinim namirnicama.
Unutar miocita mast se nalazi u blizini mitohondrija i u normalnim okolnostima služi kao brzo dostupan izvor energije tokom fizičke aktivnosti. Problem nastaje kada se količina masti u ćelijama prekomerno poveća. Tada ona može da poremeti ćelijske procese i doprinese razvoju insulinske rezistencije.
Takvo nakupljanje masti u mišićima naziva se miosteatoza i povezuje se sa razvojem dijabetesa tipa 2. Može da se javlja kod gojaznih osoba, ljudi koji vode sedelački način života, kao i tokom starenja, kada se gubitak mišićne mase često pojavljuje zajedno sa povećanim sadržajem masti u mišićima.
Posebno je važno što trenutno nema odobrenih terapija posebno namenjenih borbi protiv miosteatoze. Upravo zbog toga istraživači Univerziteta Šinšu u Japanu počeli su da ispituju jedinjenja koja se prirodno nalaze u hrani, tražeći supstance sposobne da utiču na ovaj proces.
Takakazu Mitani sa Univerziteta Šinšu objasnio je da je tim tokom skrininga izdvojio pterostilben, nakon čega je istraživanje usmereno na utvrđivanje njegovog preciznog mehanizma delovanja. Rezultati eksperimentalnog rada objavljeni su u naučnom časopisu Food Bioscience.
Pterostilben pripada polifenolima i nalazi se u borovnici, grožđu, bademu i još nekim namirnicama. Nauci je već poznat zbog protivupalnih svojstava i potencijalno korisnih efekata na jetru, krvne sudove i mozak, kao i zbog istraživanja njegovog uticaja na procese povezane sa starenjem. Njegovo delovanje na mišićno tkivo, međutim, do sada nije bilo detaljno istraženo na ovaj način.
Naučnici su niz biljnih jedinjenja testirali na kulturi mišjih mišićnih ćelija. Pterostilben je pokazao najizraženiji rezultat: značajno je smanjio nakupljanje abnormalnih masnih kapljica u miocitima, a pritom nije ometao normalan rast i deobu mišićnih ćelija.
Mehanizam je povezan sa receptorom PPARδ, koji učestvuje u regulisanju gena odgovornih za oksidaciju masnih kiselina. Pterostilben je štitio ovaj protein od razgradnje, produžavajući vreme tokom kojeg može da deluje. Veća prisutnost aktivnog PPARδ znači i snažnije signale genima uključenim u korišćenje masnih kiselina.
U poređenju sa drugim testiranim jedinjenjima, pterostilben se izdvojio po dva važna kriterijuma: sposobnosti da smanji količinu unutarćelijske masti i odsustvu štetnog delovanja na samu ćeliju. Efekat je u eksperimentu postignut veoma malim koncentracijama pterostilbena, koje istraživači smatraju uporedivim sa količinama koje bi čovek teoretski mogao da apsorbuje iz obogaćenih prehrambenih proizvoda.
Ipak, reč je o eksperimentalnom istraživanju na kulturi mišjih mišićnih ćelija, pa se rezultat ne može automatski izjednačiti sa dokazanim efektom kod ljudi. Nalaz, međutim, otvara pravac za dalja istraživanja pterostilbena u ishrani i farmakologiji, posebno u vezi sa miosteatozom.
Među namirnicama obuhvaćenim podacima o sadržaju pterostilbena posebno se izdvaja borovnica. U 100 grama može da sadrži između 5,5 i 14,66 miligrama ove supstance, dok je u njenom bliskom srodniku, američkoj borovnici, sadržaj znatno manji.
Prirodni kakao-prah sadrži od 27,6 do 74,8 mikrograma pterostilbena po gramu. U 100 grama tamne čokolade sa 85 odsto kakaoa nalazi se približno 1,2 do 1,45 miligrama, dok mlečna ili čokolada sa 50 odsto kakaoa sadrži samo oko 0,15 do 0,32 miligrama.
Pterostilben se nalazi i u tamnom grožđu, pri čemu ga ima više u pokožici nego u mesu ploda. Kod svežeg grožđa sorti tempraniljo, grenaš i kaberne sovinjon izmereno je od 0,15 do 1,8 miligrama na 100 grama. Visoke koncentracije zabeležene su i u mladim suvim crvenim vinima, naročito onima od pino noara i sorti sa debljom pokožicom, kao što su tanat i nebiolo.
Prženi kikiriki sadrži od 35,7 do 45,5 mikrograma pterostilbena po gramu, odnosno približno 3,5 do 4,5 miligrama na 100 grama. Kod pistaća je sadržaj od 16,2 do 26,9 mikrograma po gramu, odnosno između 1,6 i 2,7 miligrama na 100 grama.
Manje količine ovog jedinjenja pronađene su i u brusnici, lingonberiju, bademu i pojedinim biljkama koje se koriste u tradicionalnoj medicini, ali su precizni podaci o njihovom sadržaju slabije istraženi.
Nalazi zato daju dodatni razlog za uključivanje bobičastog voća u raznovrsnu ishranu. Ono može da se jede sveže ili zamrznuto, samostalno ili kao dodatak fermentisanim mlečnim proizvodima, kašama i smutijima, dok će tek dalja istraživanja na ljudima pokazati koliki značaj pterostilben može imati u sprečavanju ili lečenju nakupljanja masti u mišićima.
