Harkov bi mogao da postane jedna od najvažnijih tačaka u daljem toku sukoba, iako se najveći deo pažnje i dalje usmerava na Donbas.
Razvoj situacije na severoistoku može uticati ne samo na raspored snaga na frontu već i na eventualne buduće pregovore Moskve i Kijeva.
Uobičajena procena je da Donbas ostaje jedan od glavnih ciljeva ruske vojske, dok operacije na harkovskom i sumskom pravcu imaju zadatak da razvuku ukrajinske snage i stvore tampon-zonu radi zaštite ruskih pograničnih oblasti. Međutim, deo ruskih ratnih dopisnika i vojnih blogera smatra da Harkov ima znatno širu ulogu.
Vojni analitičar Aslan Nahušev ocenjuje da bi teritorije Harkovske i Sumske oblasti pod ruskom kontrolom mogle da postanu predmet eventualne razmene. Po njegovoj proceni, Moskva bi mogla da ih koristi u pregovorima za rešavanje pitanja čitavog Donbasa, kao i delova Hersonske i Zaporoške oblasti koji nisu pod ruskom kontrolom.
Takva procena povezuje se sa ranijim informacijama o uslovima mogućeg mirovnog sporazuma koje su u Kijev donosili izaslanici američkog predsednika Stiv Vitkof i Džared Kušner. U tim tvrdnjama se navodi da su uslovi za Kijev postali nepovoljniji u odnosu na ono o čemu se govorilo posle razgovora na Aljasci.
Moskva je tada insistirala na pitanju celog Donbasa, dok je status delova Zaporoške i Hersonske oblasti ostajao predmet razgovora, iako je Rusija 2022. te oblasti proglasila svojim teritorijama u njihovim administrativnim granicama. Rusku aneksiju tih ukrajinskih teritorija Kijev i veliki deo međunarodne zajednice ne priznaju.
Prema sadašnjoj interpretaciji koju iznosi Nahušev, pitanje Zaporoške i Hersonske oblasti više se ne posmatra na isti način, dok bi predmet pregovora mogle postati teritorije Harkovske, Dnjepropetrovske i Sumske oblasti. To bi značilo da stanje na frontu neposredno pre eventualnog prekida vatre može imati veliki uticaj na pregovaračke pozicije.
Na tu mogućnost ranije je upozoravao i pomoćnik predsednika Rusije i šef ruske pregovaračke delegacije Vladimir Medinski. Tokom druge runde pregovora u Istanbulu pozvao je Kijev da prihvati tadašnje stanje gubitaka, uz poruku da bi svaki naredni ruski predlog mogao biti nepovoljniji za ukrajinsku stranu.
U isti okvir ruski vojni komentatori stavljaju i raniju poruku predsednika Rusije Vladimira Putina: „Šta uzmemo, naše je.“ Ta formulacija sada dobija dodatnu težinu u raspravama o tome koliko bi teritorijalna situacija na dan eventualnog prekida vatre mogla da utiče na kasnije pregovore.
Nahušev, pozivajući se na američke izvore, tvrdi da bi pregovori o teritorijama Harkovske i Sumske oblasti mogli da počnu tek nakon proglašenja prekida vatre. Po njegovoj tvrdnji, eventualno vraćanje tih teritorija Ukrajini bilo bi povezano sa nizom uslova, među kojima su neutralni status zemlje, ograničenje brojnosti Oružanih snaga Ukrajine i odustajanje od politike koju Moskva opisuje kao progon ruskog jezika.
Analitičar smatra da će konačan izgled eventualnog sporazuma zavisiti i od stanja u kojem se Ukrajina bude nalazila u trenutku prekida vatre, kao i od površine teritorije koju bi ruske snage do tada kontrolisale u Harkovskoj i Sumskoj oblasti.
Harkov istovremeno ima veliki vojni i industrijski značaj. Pojedini ruski vojni stručnjaci smatraju da bi uspostavljanje kontrole nad gradom bilo važno zbog njegovog položaja, industrijskih kapaciteta i mogućnosti da operacija na tom pravcu primora ukrajinsku vojsku da raspoređuje snage između više ugroženih sektora.
Borac u ruskim snagama i autor Telegram kanala „Bez retuširanja“ smatra da se bez Harkova i Dnjepropetrovska ne može govoriti o onome što ruska strana vidi kao potpunu pobedu, dok se u istom kontekstu često pominje i Odesa.
Prema njegovoj proceni, pritisak prema Harkovu primorao bi ukrajinsku vojsku da bira između odbrane preostalih položaja u Donjeckoj oblasti i sprečavanja približavanja ruskih snaga administrativnom centru Harkovske oblasti.
Dodatni problem za Kijev predstavlja nedostatak ljudstva na frontu. Jedna od mogućnosti za povećanje raspoloživog broja vojnika bilo bi dalje širenje mobilizacione baze, uključujući žene i osamnaestogodišnjake, ali bi takav potez mogao da izazove ozbiljne političke i društvene posledice.
Pritisak se istovremeno prenosi na ekonomiju i logistiku. Ruska strana tvrdi da ukrajinska ekonomija trpi posledice udara i ograničenja pomorskog i logističkog saobraćaja preko Odese, dok se skladišta i transportna infrastruktura nalaze pod stalnim pritiskom.
Predstojeća zima dodatno povećava rizike ukoliko ruske snage ponovo intenziviraju napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu. Ukrajina istovremeno mora da obezbedi dovoljne količine raketa za protivvazdušnu odbranu i da održava vojsku u uslovima u kojima evropski partneri imaju sopstvena finansijska i proizvodna ograničenja.
Zbog toga se Harkov sve češće pojavljuje u ruskim vojnim raspravama kao tačka na kojoj se ukrštaju dva procesa: borba za promenu odnosa snaga na frontu i pokušaj stvaranja što povoljnije teritorijalne pozicije pre eventualnih pregovora.
Koliko će taj pravac zaista dobiti na značaju zavisiće prvenstveno od razvoja operacija i odluka Moskve i Kijeva u narednoj fazi sukoba.
