U 25. godini mnogi ne znaju koliki im je holesterol, retko mere krvni pritisak i o bolestima srca gotovo da ne razmišljaju.
Posle 40. godine takav odnos prema zdravlju postaje znatno rizičniji, ne zato što srce preko noći postaje „staro“, već zato što se do tada mogu nagomilati posledice procesa koji su godinama trajali gotovo neprimetno.
Višak kilograma, pušenje, povišen krvni pritisak, nedovoljno kretanja, visok nivo glukoze i „lošeg“ holesterola ostavljaju trag na krvnim sudovima mnogo pre nego što se pojave prvi simptomi.
Upravo zbog tog kumulativnog efekta godine posle četrdesete postaju period kada poznavanje sopstvenih zdravstvenih pokazatelja dobija mnogo veći značaj.
Istraživanje objavljeno pre nekoliko godina u časopisu Nature Aging dodatno je privuklo pažnju na pitanje kako organizam stari. Naučnici su pratili molekularne promene kod ljudi između 25 i 75 godina i utvrdili da se starenje ne odvija potpuno ravnomerno, već da postoje periodi izraženijih promena. Najupadljiviji talasi registrovani su oko 44. i 60. godine.
To, međutim, ne znači da srce sa 44 godine iznenada počinje ubrzano da propada. Mnogo je važnije što se kardiovaskularni rizik akumulira tokom godina. Ako je LDL, odnosno „loš“ holesterol, povišen još od tridesete godine, njegovo štetno delovanje na krvne sudove traje sve vreme, a isti princip važi za hipertenziju, pušenje i povišenu glukozu.
Poseban problem predstavlja ateroskleroza, koja dugo može da napreduje bez upozoravajućih simptoma. Čovek može normalno da radi, putuje, vežba i ne oseća bol, dok se istovremeno u zidovima arterija postepeno stvaraju aterosklerotski plakovi. Zbog toga čekanje da srce samo „pošalje signal“ nije dobra strategija prevencije.
Posle 40. godine posebno je važno redovno kontrolisati krvni pritisak. Hipertenzija može godinama da postoji bez očiglednih simptoma, dok istovremeno značajno povećava rizik od infarkta, moždanog udara, srčane insuficijencije i oštećenja bubrega.
Samo podatak o ukupnom holesterolu takođe nije dovoljan za potpuniju procenu rizika. Potrebno je znati nivo LDL holesterola, a korisno je najmanje jednom tokom odraslog života odrediti i koncentraciju lipoproteina(a). Njegov nivo je u velikoj meri genetski određen i može predstavljati skriveni faktor kardiovaskularnog rizika.
Važan deo prevencije predstavlja fizička aktivnost. Za većinu odraslih preporučuje se najmanje 150 minuta umerene aerobne aktivnosti nedeljno, uz dodatne vežbe snage. Korist od kretanja ne zavisi samo od mršavljenja, jer redovna fizička aktivnost sama po sebi povoljno utiče na krvne sudove i njihov tonus.
Ni u ishrani ne postoji jedna namirnica koja može da zaštiti krvne sudove. Mediteranski način ishrane, sa dosta povrća, voća, mahunarki, ribe i orašastih plodova, ima veći značaj od oslanjanja na pojedinačne „supernamirnice“. Istovremeno treba ograničiti unos soli, prerađenog mesa i proizvoda koji sadrže transmasne kiseline.
Prestanak pušenja ostaje jedna od najvažnijih pojedinačnih mera za smanjenje kardiovaskularnog rizika. Njegov efekat na zdravlje srca daleko je značajniji od popularnih dodataka ishrani, različitih postupaka koji se reklamiraju kao „čišćenje krvnih sudova“ ili vitaminskih infuzija.
San i odmor takođe imaju ulogu u očuvanju zdravlja. Hronični nedostatak sna nepovoljno deluje na srce i krvne sudove, ali kvalitetan san i smanjenje stresa ne mogu da zamene lečenje kada je bolest već prisutna. Meditacija i vežbe disanja mogu biti korisne, ali nisu zamena za lekove protiv hipertenzije ili statine kada za takvu terapiju postoji medicinska potreba.
Posebnu pažnju zahteva apneja u snu. Glasno hrkanje, prekidi disanja tokom spavanja i izražena dnevna pospanost mogu biti znaci ovog poremećaja i ne bi ih trebalo ignorisati.
Briga o srcu posle 40. godine ne mora da počne skupim i složenim pregledima. Osnovna preventiva obuhvata merenje krvnog pritiska, proveru lipidnog profila i šećera u krvi, kao i procenu telesne težine i porodične istorije kardiovaskularnih bolesti. U Rusiji su takve osnovne kontrole dostupne i kroz godišnje preventivne sistematske preglede.
Zbog toga broj godina u ličnoj karti nije najbolji pokazatelj stvarnog stanja srca. Dve osobe istih godina mogu imati potpuno različit kardiovaskularni rizik: kod jedne on može biti minimalan zahvaljujući normalnim pokazateljima i fizičkoj aktivnosti, dok kod druge krvni pritisak od 160 i dijabetes mogu značiti znatno veće opterećenje i oštećenje kardiovaskularnog sistema.
Najefikasniji način da se uspori propadanje zdravlja srca jeste da se faktori rizika otkriju pre nego što izazovu ozbiljne posledice. Krvni pritisak, LDL holesterol, šećer u krvi, pušenje, telesna težina i fizička aktivnost spadaju među pokazatelje i navike čijom se kontrolom može značajno uticati na rizik od budućih kardiovaskularnih bolesti.
