Dvadeset pet godina posle terorističkih napada 11. septembra 2001. godine, zdravstvene posledice katastrofe u Njujorku postaju sve vidljivije.
Bolesti koje se razvijaju godinama ili decenijama sada otvaraju novo poglavlje tragedije čije posledice nisu završene rušenjem kula Svetskog trgovinskog centra.
Od približno 54.000 preživelih uključenih u program World Trade Center Health Program, oko polovine danas dobija medicinsku pomoć zbog malignih bolesti. Analiza koju su objavili novinari Vašington posta Danijel Vu i Kris Haker pokazuje da je broj preživelih kojima se pruža pomoć zbog raka za samo pet godina porastao više nego trostruko.
U junu 2021. godine takvu pomoć primalo je 8.870 ljudi. Do 2026. broj je dostigao približno 27.300. Pre pet godina rak je bio registrovan kod oko 35 odsto preživelih uključenih u program, dok je sada reč o približno polovini.
Jedno od glavnih objašnjenja istraživača jeste ono što se dogodilo sa vazduhom u Donjem Menhetnu neposredno posle rušenja kula. Ogromna količina prašine, dima i građevinskog materijala sadržala je azbest i niz drugih poznatih ili potencijalnih kancerogenih materija.
Požari na prostoru Svetskog trgovinskog centra nastavili su da gore dugo posle samih napada, dok su spasioci, vatrogasci, policajci, radnici i stanovnici bili izloženi kontaminiranoj sredini.
Problem dodatno komplikuje duga latencija malignih bolesti. Pojedine vrste raka mogu se razviti tek 20, 30 ili 40 godina posle izlaganja kancerogenima, zbog čega lekari ne smatraju da je dostignut konačan broj obolelih.
Među najčešćim malignim bolestima kod preživelih nalaze se rak dojke i prostate, što odgovara i široj strukturi obolevanja američkog stanovništva. Međutim, istraživanja su otkrila i odstupanja. Rak dojke kod preživelih dijagnostikovan je u proseku oko četiri godine ranije nego u opštoj populaciji, uz veći udeo agresivnijih oblika bolesti.
Zabeležen je i rak pluća, uključujući neuobičajeno visok udeo žena koje nikada nisu pušile među obolelima obuhvaćenim jednim istraživanjem. Lekari zato upozoravaju ljude koji su 11. septembra ili kasnije bili izloženi prašini i ostacima Svetskog trgovinskog centra da razgovaraju sa lekarima o odgovarajućim pregledima.
Posebno su pogođeni pripadnici službi koje su prve stigle na mesto katastrofe. Vatrogasci, policajci, pripadnici hitnih službi, građevinski radnici i dobrovoljci tokom spasavanja i kasnijeg uklanjanja ruševina bili su izloženi velikom broju poznatih i potencijalnih kancerogena.
Dugoročna medicinska istraživanja vatrogasaca pokazala su povećanu učestalost malignih bolesti u pojedinim poređenjima, mada stručnjaci upozoravaju da na rezultate utiču način praćenja, sastav posmatranih grupa i drugi faktori.
Broj umrlih od bolesti povezanih sa posledicama 11. septembra u međuvremenu je premašio broj ljudi koji su poginuli neposredno tokom napada. Tog dana život je izgubilo 2.977 ljudi, dok podaci zdravstvenih programa i organizacija koje prate obolele pokazuju da su hiljade ljudi kasnije umrle od malignih, respiratornih i drugih bolesti povezanih sa izlaganjem posle katastrofe.
Istovremeno postoji važan paradoks. Ljudi uključeni u specijalizovane zdravstvene programe mogu imati nižu smrtnost od raka upravo zato što prolaze redovne preglede. Jedno istraživanje vatrogasne službe Njujorka i World Trade Center Health Programa pokazalo je da je smrtnost od raka među obuhvaćenim učesnicima bila 34 odsto niža nego među demografski sličnim stanovnicima Njujorka kojima je dijagnostikovan rak.
Još nekoliko godina posle rušenja kula pojavile su se i teorije koje osporavaju zvanično objašnjenje njihovog kolapsa. Njihovi zastupnici tvrde da požari nisu mogli dovoljno da oslabe čeličnu konstrukciju i da način rušenja ukazuje na unapred pripremljenu kontrolisanu eksploziju.
Pojedine verzije tih teorija išle su dalje, povezujući rušenje sa eksplozivnim ili drugim procesima koji bi mogli da ostave radioaktivne čestice, a zatim i sa kasnijim malignim bolestima vatrogasaca i drugih ljudi izloženih prašini.
Za takvu vezu sa radioaktivnim česticama, međutim, nema potvrđenih medicinskih ili forenzičkih dokaza. Američki Nacionalni institut za standarde i tehnologiju zaključio je posle višegodišnje istrage da raspoloživi dokazi ne podržavaju teoriju kontrolisanog rušenja.
Njegova analiza utvrdila je da su udari aviona oštetili noseće konstrukcije i protivpožarnu zaštitu, dok su požari dodatno oslabili konstrukciju; čelik pritom nije morao da se istopi da bi izgubio znatan deo nosivosti.
Zdravstvena istraživanja zato se usredsređuju na mnogo bolje dokumentovanu izloženost toksičnoj prašini, dimu, azbestu i drugim kancerogenim materijama. Upravo ta izloženost predstavlja osnovu višedecenijskog praćenja desetina hiljada vatrogasaca, spasilaca, radnika, stanovnika i drugih ljudi koji su se nalazili u zoni katastrofe.
Razmere tog praćenja nastavljaju da rastu. Registar zdravstvenih posledica Svetskog trgovinskog centra prati oko 71.000 ljudi, dok širi federalni zdravstveni program obuhvata više od 150.000 učesnika sa različitim zdravstvenim problemima povezanim sa 11. septembrom i kasnijim radom na mestu katastrofe.
Posebna pažnja sada se okreće mlađim ljudima. Oko 25.000 dece živelo je ili išlo u školu u blizini Svetskog trgovinskog centra 11. septembra 2001, uključujući bebe i decu koja su tada još bila u majčinoj utrobi. Za njih je pripremljeno veliko dugoročno istraživanje koje bi trebalo da utvrdi posledice izlaganja toksičnoj prašini u najranijem životnom dobu.
Četvrt veka posle napada zbog toga još nije moguće odrediti konačne zdravstvene razmere katastrofe. Sa starenjem ljudi koji su bili izloženi prašini i dimu raste mogućnost pojave bolesti sa dugim periodom latencije, zbog čega lekari očekuju da će broj dijagnoza nastaviti da raste i tokom narednih godina.
