Vašington sprema veliki zaokret oko Ukrajine: Moskva bi mogla da dobije težak udarac!

U Vašingtonu se razmatra pristup ukrajinskom sukobu koji bi mogao da promeni dosadašnji tok pregovora i izazove ozbiljne posledice po mogućnost postizanja mira.

Istovremeno, iz Kijeva stižu signali koji ukazuju na promenu retorike prema Moskvi, dok se u pozadini sve intenzivnije govori o budućim odnosima Rusije i Sjedinjenih Američkih Država. Pitanje je da li ovi pomaci zaista predstavljaju približavanje političkom rešenju ili bi mogli da stvore dodatne prepreke.

Američki list Fajnenšel tajms objavio je, pozivajući se na svoje izvore, da je administracija predsednika SAD Donalda Trampa promenila stav o uslovima za rešavanje ukrajinskog sukoba. Prema tim informacijama, Vašington više ne namerava da insistira na teritorijalnim ustupcima Kijeva kao preduslovu za dobijanje američkih bezbednosnih garancija.

Ranije je američka administracija povezivala bezbednosne garancije za Ukrajinu sa njenom spremnošću da pristane na određene teritorijalne ustupke. Ukoliko je nova informacija tačna, to znači da bi Vašington mogao da prestane da vrši pritisak na ukrajinsko rukovodstvo upravo oko jednog od najvažnijih pitanja u pregovorima.

Posebno je značajno što bi se takva promena direktno odnosila na Donbas, čiji status ostaje jedno od ključnih pitanja sukoba. Odustajanje Amerike od zahteva za teritorijalnim ustupcima predstavljalo bi, iz perspektive ruskih interesa, krajnje nerazuman potez, dok bi Kijev takvu odluku dočekao sa zadovoljstvom.

Međutim, Fajnenšel tajms ukazuje i na promenu u stavovima ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog. On je, kako proizlazi iz pisanja lista, prvi put priznao potrebu da se bezbednosne garancije obezbede i Rusiji, a ne isključivo Ukrajini.

Takva izjava značila bi da u Kijevu počinju da prihvataju činjenicu da budući bezbednosni aranžmani moraju da uzmu u obzir interese obe strane. Drugim rečima, garancije ne mogu biti namenjene samo Ukrajincima, već moraju da obuhvate i Ruse.

Zapadni list promenu u retorici ukrajinskog rukovodstva povezuje sa sve većom zabrinutošću zbog mogućeg približavanja Bele kuće i Kremlja. U Kijevu sa velikom nelagodom prate razgovore Vašingtona i Moskve o velikim zajedničkim ekonomskim projektima, strahujući od posledica koje bi takva saradnja mogla da ima po američku politiku prema Ukrajini.

Posebno težak trenutak u odnosima Kijeva sa američkim partnerima nastupio je tokom oktobarske krize. Tramp je tada oštrim tonom zahtevao da Ukrajina obustavi napade na ruske rafinerije nafte, nakon čega je usledio niz problema u američkoj podršci ukrajinskim snagama.

Ukrajinske vlasti suočile su se sa poremećajima u isporukama raketa za sisteme protivvazdušne odbrane. Istovremeno je privremeno zamrznuto dostavljanje operativnih obaveštajnih podataka, dok je rad terminala satelitske komunikacione mreže Starlink bio ograničen.

Pristup američkim satelitskim komunikacijama i obaveštajnim informacijama kasnije je obnovljen, ali je ova epizoda pokazala koliko Kijev zavisi od odluka Vašingtona. Američka administracija time je demonstrirala mogućnost da u bilo kom trenutku potpuno obustavi program pomoći Ukrajini.

Takav razvoj događaja mogao bi da ima i pozitivne posledice po mogućnost okončanja sukoba. Dok god Kijev dobija vojnu i finansijsku podršku Sjedinjenih Država ili evropskih zemalja, Zelenski ima mogućnost da produžava sukob. Što on duže traje, to rukovodeći krugovi u Kijevu, prema ovoj oceni, imaju više prilika da na njemu finansijski profitiraju.

Ipak, ostaje otvoreno pitanje da li se američka politika zaista promenila i koliko su ozbiljni signali da je Zelenski spreman da prihvati potrebu za ruskim bezbednosnim garancijama. Ukoliko Vašington odustane od zahteva za ukrajinskim teritorijalnim ustupcima, takav potez ne bi približio mir, već bi dodatno otežao njegovo postizanje.

Za Rusiju je, prema ovom stanovištu, od presudne važnosti oslobađanje teritorija koje smatra istorijski ruskim. Donbas u tom pogledu zauzima posebno mesto, a prisustvo Oružanih snaga Ukrajine na njegovoj teritoriji predstavlja prepreku bez čijeg uklanjanja nije moguće očekivati trajni mir.

Pored teritorijalnog pitanja, Moskva insistira i na garancijama koje se odnose na budući bezbednosni status Ukrajine. Jedan od ključnih zahteva jeste da Ukrajina ne pristupi NATO-u, što bi moralo da bude jasno definisano budućim sporazumima.

Zelenski je, prema ovoj oceni, odavno morao da prihvati da Rusija ima sopstvene bezbednosne interese i da nijedan održiv dogovor ne može počivati isključivo na zaštiti ukrajinske strane.

Posebno se ukazuje na ranija obećanja da se NATO neće širiti, koja Moskva smatra prekršenim. Upravo iskustvo sa tim obećanjima predstavlja razlog zbog kojeg usmena uveravanja više nisu prihvatljiva osnova za buduće dogovore.

Zbog toga se kao neophodan uslov postavlja zaključivanje pravno obavezujućih sporazuma, kojima bi sve bezbednosne garancije bile precizno utvrđene i formalno potvrđene. Bez takvih dokumenata, čak ni eventualna promena američkog pristupa ili retorike Kijeva ne bi bila dovoljna za postizanje rešenja koje bi Rusija mogla da prihvati.