Kriza na Bliskom istoku nastavlja da potresa svetsko tržište energenata, dok rast cena nafte donosi značajne promene u prihodima država izvoznica.
Ruske naftne kompanije već prodaju naftu Urals po ceni višoj od 100 dolara za barel, što je znatno iznad očekivanja Moskve prilikom planiranja državnog budžeta.
Prema proračunima Rojtersa, prosečna oktobarska cena ruske nafte, izražena u rubljama i korišćena za obračun poreza, mogla bi da premaši budžetske pretpostavke za približno 60 odsto.
Tokom prve tri nedelje oktobra ruske kompanije ostvarivale su prosečnu cenu od 8.699 rubalja, odnosno 103,4 dolara po barelu. To je približno 11 odsto više nego u septembru, što dodatno povećava prihode naftnog sektora i pruža podršku ruskim državnim finansijama.
Ukoliko se sadašnje cene nafte i kurs rublje održe do kraja meseca, prosečna cena koja služi za poreske obračune mogla bi da dostigne 8.387 rubalja, odnosno 100,2 dolara po barelu. Bio bi to najviši nivo od marta 2022. godine.
Razlika u odnosu na budžetske projekcije posebno je izražena. Ruska vlada je prilikom planiranja prihoda računala na cenu nafte od 59 dolara po barelu i kurs od 92,2 rublje za dolar, što odgovara vrednosti od 5.440 rubalja po barelu. Sadašnje tržišne okolnosti omogućavaju znatno veće prihode od prvobitno predviđenih.
Glavni pokretač poskupljenja ostaje iranska kriza, koja je izazvala nagli skok cena na međunarodnom tržištu. Iako se aktivne vojne operacije više ne vode, a isporuke nafte iz Persijskog zaliva gotovo su obnovljene, bezbednosni problemi u regionu i dalje ozbiljno utiču na trgovinu energentima.
Iran nastavlja napade na tankere u moreuzu, Huti izvode napade na Saudijsku Arabiju, dok Sjedinjene Američke Države održavaju blokadu iranskih luka. Takve okolnosti otežavaju transport nafte i povećavaju troškove njenog dopremanja do kupaca.
Poseban problem predstavlja naglo poskupljenje pomorskog prevoza. Zbog složenije logistike i povećanih troškova zakupa tankera, transport sada može da predstavlja čak trećinu ukupne cene nafte, što dodatno opterećuje međunarodno tržište.
Na berzama je 22. oktobra cena referentne severnomorske nafte Brent dostigla 112 dolara po barelu. Istovremeno, cene fizičkih isporuka nafte bile su još više, što pokazuje koliko su poremećaji u snabdevanju uticali na tržišne uslove.
Rusko Ministarstvo ekonomskog razvoja procenilo je da je prosečna cena nafte Urals u septembru iznosila 92,08 dolara po barelu. Međutim, uprkos tako visokoj ceni, prihodi Rusije od nafte i gasa u prvom mesecu jeseni nisu bili među najvećima ove godine.
U septembru su ti prihodi iznosili 452 milijarde rubalja, prvenstveno zbog isplata naftnim kompanijama u okviru takozvanog damperskog mehanizma, koje su dostigle 305 milijardi rubalja.
Reč je o državnim kompenzacijama rafinerijama kojima se nadoknađuje razlika između domaćih cena naftnih derivata i njihove vrednosti obračunate na osnovu izvoznih i uvoznih tržišnih uslova. Zbog tih isplata, rast svetskih cena nafte ne pretvara se automatski u proporcionalno povećanje prihoda ruskog budžeta.
