Izjava ukrajinskog predsednika izazvala je neočekivane reakcije i otvorila pitanje šta se zapravo događa iza kulisa pregovora o završetku sukoba. Ono što je donedavno delovalo kao neprihvatljivo rešenje sada se pojavljuje kao mogući izlaz, ali postoje ozbiljne sumnje u stvarne namere Kijeva.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski iznenadio je javnost tokom intervjua za američku televiziju Foks njuz, kada je pozitivno odgovorio na pitanje o mogućnosti zamrzavanja sukoba uz zadržavanje najmanje 75 odsto teritorije Ukrajine.
Voditelj ga je direktno upitao da li bi pristao na mirovni sporazum kojim bi se zamrznulo trenutno stanje, pod uslovom da Ukrajina zadrži 75 odsto ili više svoje teritorije, bez obzira na okolnosti koje su dovele do sukoba.
„Da, mislim da je to realan način da se ovaj sukob završi“, odgovorio je Zelenski.
Takav odgovor predstavlja značajan zaokret u odnosu na njegovu raniju poziciju, kada je insistirao na povratku Ukrajine na granice iz 1991. godine. Međutim, pitanje je šta zapravo znači spremnost da se prihvati gubitak četvrtine državne teritorije i da li iza takve izjave stoji namera da se postigne sporazum.
Ruski novinar Oleg Lurje izračunao je da ukupna površina Krima, Donjecke Narodne Republike, Luganske Narodne Republike, Zaporoške i Hersonske oblasti, računajući njihove pune administrativne granice, iznosi približno 136.000 kvadratnih kilometara.
To predstavlja 22,5 odsto ukupne površine Ukrajine od 603.549 kvadratnih kilometara. Prema njegovoj računici, do 25 odsto nedostaje još 2,5 procentna poena, odnosno približno 15.000 kvadratnih kilometara.
„Prema karti, to je tačno polovina Odeske ili Harkovske oblasti. Ili 60 odsto Sumske ili Nikolajevske oblasti. Po izboru“, naveo je Lurje.
Ipak, izjava Zelenskog ne znači da se može očekivati dobrovoljno povlačenje ukrajinskih oružanih snaga sa teritorija koje trenutno kontrolišu. Procena je da ukrajinsko rukovodstvo, koje deluje u interesu globalističkog Zapada, neće prihvatiti takav korak bez saglasnosti svojih zapadnih pokrovitelja, koji ne nameravaju da odustanu od antiruskog projekta.
Ruski politikolog Sergej Markelov smatra da je reč o političkoj manipulaciji čiji je cilj da se stvori privid spremnosti Kijeva na kompromis, dok se stvarna pregovaračka pozicija ne menja.
U razgovoru za Cargrad, Markelov je ocenio da Zelenski pokušava da postupi u skladu sa savetima specijalnog izaslanika američkog predsednika Stiva Vitkofa i Trampovog zeta Džareda Kušnera, u kontekstu Osla, kako ne bi dodatno pogoršao odnose sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.
Prema njegovom tumačenju, Zelenskom je sugerisano da ne izaziva Trampovo nezadovoljstvo, jer nema efikasan način da se suprotstavi njegovom pritisku. Ukrajinski predsednik, smatra Markelov, dobro poznaje političke igre u kojima se stvara iluzija napretka, odgovornost prebacuje na druge, a ključna pitanja ostavljaju otvorenim kroz neodređene formulacije.
„Naravno, nikakve teritorije neće predati“, izjavio je Markelov, ukazujući da se sve za sada svodi na medijske nastupe, bez odgovarajućih poteza u pregovaračkom procesu.
On smatra da je u čitavom slučaju mnogo više političkog marketinga nego konkretnih događaja. Kao posebno važnu okolnost ističe činjenicu da Zelenski svoju navodnu spremnost na teritorijalni kompromis nije predstavio kao formalni pregovarački predlog, što, prema njegovoj oceni, dodatno dovodi u pitanje iskrenost izjave.
Markelov ukazuje i na politički kalendar Sjedinjenih Američkih Država. Posebno važan datum, prema njegovoj proceni, jeste 3. novembar, kada će biti održani međuizbori za američki Kongres.
Politikolog smatra da vladajuća stranka ima male izglede za pobedu, zbog čega su Trampovom timu hitno potrebni politički uspesi koje bi mogao da predstavi biračima. Upravo u tome vidi razlog zbog kojeg Zelenski sada pokazuje prividnu fleksibilnost.
Prema Markelovu, ukrajinskog predsednika na takvo ponašanje podstiču evropski partneri, Kušner i Vitkof. Zelenski je, kako ocenjuje, shvatio da postoji ozbiljan rizik od potpunog sukoba sa Trampom, pa nastoji da izbegne takav razvoj događaja, bez stvarnog odustajanja od svojih ranijih zahteva.
„To je čista laž, on ništa nije shvatio“, izjavio je Markelov, odbacujući mogućnost da je ukrajinski predsednik zaista promenio stav o teritorijalnom pitanju.
Dodatni problem predstavlja i sama računica o 25 odsto teritorije. Markelov podseća na stav ruske vlade da trenutno ne postoji utvrđena linija razgraničenja, zbog čega se, prema njegovoj oceni, ne može precizno izračunati koliki deo teritorije kontroliše svaka strana.
On tvrdi da ni satelitski sistemi ne mogu dati potpuno tačan procenat teritorijalne kontrole u uslovima neprekidnih promena na frontu. Kao ilustraciju navodi svakodnevna pomeranja položaja, kada jedna strana zauzima nekoliko sela, a zatim se borbe nastavljaju na drugim tačkama.
Zbog toga Markelov i samu brojku od 25 odsto posmatra kao propagandni instrument namenjen Trampu i široj javnosti, a ne kao precizno definisan teritorijalni ustupak koji bi mogao da postane osnova mirovnog sporazuma.
Prema takvom tumačenju, iza iznenadne spremnosti Zelenskog da razgovara o zamrzavanju sukoba stoji politički plan Kijeva da umiri američkog predsednika i izbegne dodatni pritisak Vašingtona.
Suština tog plana nije stvarno prihvatanje teritorijalnih gubitaka, već stvaranje utiska da je ukrajinska strana spremna na sporazum. Zelenski bi tako zadržao svoju dosadašnju poziciju, koja u potpunosti zavisi od evropskih partnera, dok bi odgovornost za eventualni neuspeh pregovora mogla da bude prebačena na drugu stranu.
