Jedno od najvažnijih pitanja u sprečavanju Alchajmerove bolesti dobilo je neočekivan odgovor, a rezultati dugogodišnjeg istraživanja mogli bi da promene preporuke o fizičkoj aktivnosti starijih ljudi.
Uverenje da je za očuvanje zdravlja neophodno svakodnevno napraviti najmanje 10.000 koraka već dugo izaziva sumnju među lekarima. Za mnoge starije osobe takva fizička aktivnost predstavlja veliki napor, jer podrazumeva pešačenje od šest do osam kilometara dnevno. Međutim, naučnici sa Univerziteta Harvard otkrili su da znatno manji broj koraka može imati veliki značaj za očuvanje pamćenja i zaštitu mozga.
Istraživanje je pokazalo da već 3.000 koraka dnevno može biti povezano sa usporavanjem kognitivnog propadanja kod osoba koje imaju povećan rizik od Alchajmerove bolesti. To odgovara približno dva do 2,2 kilometra, odnosno svega 25 do 30 minuta lagane šetnje.
Rezultati istraživanja, koje je predstavio naučni portal ScienceDaily, zasnovani su na četrnaestogodišnjem praćenju 296 osoba starosti između 50 i 90 godina. Nijedan učesnik na početku nije imao izražene kognitivne poremećaje, ali su kod dela ispitanika PET snimanja već pokazala povećano prisustvo amiloidnih plakova u mozgu.
Reč je o promenama karakterističnim za Alchajmerovu bolest, koje mogu da postoje godinama pre pojave demencije. Kod tih osoba patološki procesi već su bili prisutni, ali još nisu dostigli stepen koji dovodi do ozbiljnog narušavanja pamćenja i drugih moždanih funkcija.
Svi učesnici nosili su uređaje za brojanje koraka, dok su naučnici svake godine proveravali njihovo pamćenje i pratili promene u mozgu, uključujući nakupljanje tau-proteina.
Rezultati su pokazali značajne razlike između fizički aktivnih i manje aktivnih osoba. Kod učesnika koji su dnevno pravili približno 3.000 koraka, kognitivno propadanje bilo je odloženo u proseku za tri godine.
Još izraženiji efekat zabeležen je kod osoba koje su svakodnevno prelazile između 5.000 i 7.500 koraka. U toj grupi usporavanje kognitivnog propadanja odgovaralo je odlaganju za približno sedam godina.
Posebno je zanimljivo što povećavanje aktivnosti iznad 7.500 koraka dnevno nije donosilo dodatnu korist za mozak. Takav nalaz predstavlja još jedan argument protiv rasprostranjenog uverenja da je upravo 10.000 koraka neophodna dnevna norma za očuvanje zdravlja.
Međutim, možda najvažnije otkriće nije bilo povezano sa brojem koraka, već sa načinom na koji fizička aktivnost utiče na promene u mozgu.
Decenijama su amiloidni plakovi predstavljali jednu od glavnih meta u pokušajima sprečavanja i lečenja Alchajmerove bolesti. Veliki deo postojećih lekova usmeren je na njihovo uklanjanje ili smanjivanje, ali su dosadašnji rezultati farmakološkog lečenja ograničeni.
Harvardski naučnici ustanovili su da hodanje gotovo nije uticalo na količinu amiloida u mozgu. Umesto toga, značajno je usporavalo nakupljanje tau-proteina, koji ima važnu ulogu u razvoju bolesti.
Tau-protein može da formira toksične spletove unutar mozga, oštećujući neurone i narušavajući procese povezane sa pamćenjem. Kod fizički aktivnih učesnika njegovo nakupljanje u određenim moždanim regionima odvijalo se gotovo dvostruko sporije nego kod osoba koje su se malo kretale.
„Otkrili smo da je fizička aktivnost povezana sa manjim nakupljanjem štetnih tau-proteina i gotovo dvostruko manjim opadanjem kognitivnih sposobnosti“, objasnili su autori istraživanja.
Naučnici smatraju da se jedan od mogućih mehanizama zaštite mozga nalazi u biohemijskim procesima koji se odvijaju u mišićima tokom kretanja.
Prilikom hodanja mišići oslobađaju hormon irisin i protein BDNF, koji doprinose boljem snabdevanju mozga krvlju, smanjenju zapaljenskih procesa i stvaranju novih veza između nervnih ćelija.
Pored direktnog delovanja na moždane funkcije, redovna šetnja pomaže i u kontroli drugih faktora rizika. Među njima su povišen holesterol, visok krvni pritisak i dijabetes, koji mogu negativno uticati na zdravlje krvnih sudova i mozga.
Jedan od najvažnijih praktičnih zaključaka istraživanja jeste da za postizanje korisnih efekata nisu neophodni intenzivni treninzi niti velika fizička izdržljivost.
Tri hiljade koraka moguće je napraviti tokom uobičajenih dnevnih aktivnosti, kao što su odlazak u prodavnicu, penjanje uz nekoliko spratova umesto korišćenja lifta ili pešačenje jedne do dve autobuske stanice.
Nije neophodno ni da se svi koraci naprave tokom jedne šetnje. Prema zaključcima istraživača, tri perioda hodanja od po deset minuta mogu biti jednako korisna kao jedna neprekidna polučasovna šetnja.
Prva autorka istraživanja, kognitivni neurolog Vaj-Jing Vendi Jau sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Harvard, naglašava da starije osobe ne bi trebalo da budu obeshrabrene zahtevnim preporukama o svakodnevnom vežbanju.
„Podstičemo starije ljude da uvedu male promene u nivou fizičke aktivnosti kako bi razvili održive navike. Svaki dodatni korak je važan“, poručila je Jau.
Za takvu aktivnost nije potrebno odlaziti u park niti koristiti posebnu sportsku opremu. Hodanje po stanu tokom lošeg vremena takođe predstavlja oblik kretanja koji može doprineti očuvanju moždanih funkcija.
Ključna je redovna fizička aktivnost, čiji je zaštitni efekat u istraživanju povezan sa sporijim nakupljanjem tau-proteina i očuvanjem neuronskih mreža odgovornih za pamćenje.
Nalazi ne znače da svakodnevno hodanje može potpuno sprečiti Alchajmerovu bolest, ali pokazuju da i relativno mala fizička aktivnost može biti povezana sa višegodišnjim odlaganjem kognitivnog propadanja kod osoba sa povećanim rizikom.
