Jedna svakodnevna navika, koju mnogi smatraju bezazlenom, mogla bi imati znatno ozbiljnije posledice po zdravlje nego što se ranije pretpostavljalo.
Rezultati velikog dugogodišnjeg istraživanja pružili su naučnicima novi razlog da preispitaju ustaljene preporuke o načinu ishrane.
Kasni večernji obroci već su poznati kao faktor koji doprinosi gojaznosti i povećava rizik od srčanih oboljenja. Međutim, novo istraživanje pokazalo je da redovno uzimanje hrane kasno uveče može biti povezano i sa znatno većom verovatnoćom razvoja ozbiljnih bolesti jetre.
Posebno je zanimljivo što promena ove navike ne zahteva gladovanje niti drastično smanjivanje količine hrane. Dovoljno je promeniti vreme obroka, što je mnogim ljudima znatno jednostavnije nego pridržavanje strogih dijeta.
Istraživanje, objavljeno u stručnom časopisu Clinical Gastroenterology and Hepatology, sproveli su naučnici Univerziteta za zdravlje i nauku Oregona (OHSU) i Opšte bolnice Masačusetsa. Analizirali su podatke gotovo 200.000 zdravstvenih radnika, čije su navike u ishrani i zdravstveno stanje praćeni u proseku oko 16 godina.
Podaci su prikupljeni u okviru tri dugoročna nacionalna istraživanja: Nurses’ Health Study, Nurses’ Health Study II i Health Professionals Follow-up Study. Naučnici su ispitivali koliko učestalost kasnih večernjih obroka utiče na pojavu dva ozbiljna oboljenja, metabolički povezane masne bolesti jetre (MASLD), poznate kao masna jetra, i ciroze jetre.
Tokom 16 godina praćenja registrovana su 4.492 slučaja masne bolesti jetre i 315 slučajeva ciroze.
Rezultati su pokazali da su osobe koje su redovno jele kasno uveče, posle večere ili neposredno pre spavanja, imale od 31 do 36 odsto veći rizik od razvoja masne bolesti jetre u poređenju sa osobama koje nisu imale takvu naviku.
Istovremeno, rizik od razvoja ciroze jetre bio je veći za 28 odsto.
Ove povezanosti zadržale su se i nakon što su naučnici uzeli u obzir druge faktore koji mogu uticati na zdravlje jetre, uključujući indeks telesne mase, ukupan dnevni unos kalorija, prisustvo dijabetesa, fizičku aktivnost i konzumiranje alkohola.
Značaj ovih rezultata posebno dolazi do izražaja kada se uzme u obzir rasprostranjenost masne bolesti jetre. Ruski hepatolog, doktor medicinskih nauka i profesor Aleksej Bujeverov, vodeći naučni saradnik instituta MONIKI imena M. F. Vladimirskog, ističe da od ovog oboljenja pati približno 37 odsto odraslih stanovnika Rusije.
Prema njegovim rečima, reč je o najčešćem hroničnom oboljenju, koje karakteriše nagomilavanje velike količine masti u hepatocitima, odnosno ćelijama jetre.
Problem se dodatno komplikuje kada se masnoj bolesti jetre pridruži zapaljenje, odnosno hepatitis. Tokom vremena takvo stanje može dovesti do ciroze, koja nastaje usled stvaranja ožiljaka od vezivnog tkiva u jetri.
Bujeverov upozorava da napredovanje bolesti može imati još teže posledice, uključujući otkazivanje funkcije jetre, pa čak i razvoj karcinoma jetre.
Upravo zbog ozbiljnosti mogućih komplikacija, mogućnost smanjivanja rizika jednostavnom promenom rasporeda obroka predstavlja posebno značajan pravac istraživanja. Ukoliko se takav pristup pokaže delotvornim, mogao bi da donese revolucionarnu promenu u prevenciji bolesti jetre.
Naučnici objašnjenje za otkrivenu povezanost pronalaze u biološkim ritmovima ljudskog organizma.
Vodeći autor istraživanja, hepatolog i doktor medicinskih nauka sa Univerziteta za zdravlje i nauku Oregona Robert Vilečanski, objašnjava da je rad jetre veoma tesno povezan sa cirkadijalnim, odnosno dnevnim ritmovima organizma.
Zbog toga su istraživači želeli da utvrde može li promena vremena uzimanja hrane uticati na zdravlje jetre čak i kada sastav i količina svakodnevne ishrane ostaju nepromenjeni.
Takav pristup predstavlja važnu razliku u odnosu na uobičajene preporuke koje se prvenstveno zasnivaju na smanjivanju kalorijskog unosa ili izbacivanju određenih namirnica. Za mnoge ljude promena rasporeda obroka znatno je prihvatljivija od ozbiljnog ograničavanja hrane.
Dosadašnji rezultati pružaju dodatni razlog za odustajanje od navike uzimanja obilnih obroka kasno uveče. Pored već poznate povezanosti sa gojaznošću i srčanim oboljenjima, sada postoje i podaci koji ukazuju na značaj vremena ishrane za očuvanje zdravlja jetre.
