Namirnica koju mnogi Srbi jedu za doručak može ozbiljno ugroziti jetru i srce: Istraživanja otkrivaju zabrinjavajuće podatke
Jedna od najčešćih namirnica za brz i jeftin doručak ponovo je privukla pažnju stručnjaka za ishranu, nakon što su novija istraživanja ukazala na povezanost određenih industrijskih prehrambenih proizvoda sa povećanim rizikom od ozbiljnih metaboličkih poremećaja.
Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da se takvi proizvodi često konzumiraju svakodnevno, dok kupci retko proveravaju njihov sastav.
Za mnoge porodice izbor doručka prvenstveno zavisi od cene, dostupnosti i vremena potrebnog za pripremu. Upravo zbog toga industrijski mesni namazi godinama zauzimaju značajno mesto u svakodnevnoj ishrani, naročito među ljudima koji su na njihov ukus navikli još u detinjstvu.
Međutim, problem nastaje kada jeftina industrijska pašteta postane redovan deo jelovnika. Pojedini proizvodi sadrže velike količine soli, zasićenih masti i različitih dodataka koji poboljšavaju ukus, teksturu i trajnost.
Njihova česta upotreba može doprineti prekomernom unosu natrijuma i nepovoljnom sastavu ukupne ishrane, što predstavlja posebno opterećenje za osobe sa povišenim krvnim pritiskom i metaboličkim poremećajima.
Posebno zabrinjavaju rezultati istraživanja o povezanosti visoko prerađene hrane i masne bolesti jetre.
Rezultati istraživanja su pokazali da su osobe koje su konzumirale najviše visoko prerađene hrane imale 22 odsto veći relativni rizik od ove bolesti u poređenju sa onima koji su je konzumirali najmanje. Istraživači su takođe utvrdili da je povećanje udela takvih proizvoda u ishrani za 10 odsto bilo povezano sa šest odsto većim rizikom.
Ova analiza, koju su sproveli kineski istraživači Džinghong Džang, Long Šu i Sjaopej Čen, predstavlja važnu dopunu ranijih naučnih saznanja. Ipak, reč je o statističkoj povezanosti, a ne o dokazu da određena pašteta neposredno izaziva oboljenje jetre.
Još 2023. godine u časopisu „Nutrients“ objavljeno je istraživanje koje je obuhvatilo devet studija sa ukupno 60.961 učesnikom i pokazalo da je visok unos visoko prerađene hrane povezan sa 42 odsto većim relativnim rizikom od nealkoholne masne bolesti jetre u odnosu na nizak unos.
Značaj ovih nalaza dodatno je potvrđen novijom analizom prospektivnih istraživanja, objavljenom 2025. godine, koja je obuhvatila više od 1,27 miliona učesnika. U grupama sa najvećom potrošnjom visoko prerađene hrane zabeležen je 32 odsto veći relativni rizik od razvoja masne bolesti jetre povezane sa metaboličkim poremećajima.
Zašto su ovi podaci važni za ljude koji često doručkuju industrijske mesne namaze?
Jeftinije paštete mogu se proizvoditi od mašinski otkoštenog mesa, različitih delova životinjskog tkiva i masnoća, uz dodatak vode, soli, začina, stabilizatora i emulgatora. U zavisnosti od recepture, mogu sadržati i skrob, šećere, konzervanse, boje i pojačivače ukusa.
Mehanički obrađene sirovine mogu uključivati sitne delove vezivnog tkiva i hrskavice, dok kvalitet gotovog proizvoda zavisi od vrste i udela upotrebljenog mesa. Zbog toga dve paštete koje na prvi pogled izgledaju gotovo identično mogu imati veoma različit nutritivni sastav.
Posebnu pažnju zaslužuju masnoće. Proizvodi sa visokim udelom zasićenih masti mogu doprineti povećanju LDL holesterola, naročito kada se redovno konzumiraju umesto hrane bogatije nezasićenim mastima. Industrijski proizvedene trans masti, ukoliko su prisutne, predstavljaju dodatni zdravstveni rizik, ali nije tačno da ih svaka pašteta obavezno sadrži.
Jetra ima ključnu ulogu u metabolizmu masti, ugljenih hidrata i drugih hranljivih materija. Kada se tokom dužeg perioda unosi više energije nego što je organizmu potrebno, naročito uz nepovoljan sastav ishrane, može doći do nagomilavanja masnoća u njenim ćelijama.
Takvo stanje ne mora odmah izazvati vidljive tegobe. Masna bolest jetre često se razvija bez izraženih simptoma, zbog čega mnogi ljudi nisu svesni problema dok se on ne otkrije laboratorijskim analizama ili ultrazvučnim pregledom.
Još neposredniji problem predstavlja velika količina soli u pojedinim industrijskim mesnim proizvodima.
Natrijum, koji se nalazi u kuhinjskoj soli i pojedinim prehrambenim dodacima, učestvuje u regulisanju ravnoteže tečnosti u organizmu. Međutim, prekomeran unos može povećati zadržavanje vode, zapreminu krvi i krvni pritisak, čime se dodatno opterećuju srce i krvni sudovi.
Američko udruženje za srce upozorava da veliki deo natrijuma u savremenoj ishrani potiče upravo iz industrijski prerađenih i gotovih obroka. Zato izbacivanje slanika sa stola nije dovoljno ako se istovremeno redovno konzumiraju proizvodi sa velikom količinom skrivene soli.
Za odrasle osobe preporučuje se unos manji od pet grama soli dnevno, što odgovara približno 2.000 miligrama natrijuma. Američko udruženje za srce preporučuje najviše 2.300 miligrama natrijuma dnevno, uz poželjan cilj od 1.500 miligrama za većinu odraslih, posebno za osobe sa povišenim pritiskom.
Važno je razlikovati kuhinjsku so od natrijum-nitrita, koji se u pojedinim mesnim prerađevinama koristi kao konzervans. Iako oba jedinjenja sadrže natrijum, nije opravdano tvrditi da natrijum-nitrit u uobičajenim dozvoljenim količinama neposredno izaziva nagli porast krvnog pritiska na isti način kao prekomeran ukupan unos soli.
Kod jeftinih mesnih namaza problem može predstavljati i odnos kalorija i korisnih hranljivih sastojaka. Proizvod sa velikim udelom masnoća i malim udelom kvalitetnog mesa može obezbediti znatnu količinu energije, a relativno malo proteina u odnosu na kalorijsku vrednost.
Pojedini industrijski namazi sadrže i dodate šećere ili skrob, koji poboljšavaju konzistenciju i ukus. Njihove količine razlikuju se među proizvođačima, ali česta konzumacija kalorijski bogate hrane uz nedovoljan unos vlakana može otežati kontrolu telesne težine i metabolizma.
Ipak, tvrdnja da kupovna pašteta nema nikakvu hranljivu vrednost nije precizna. Mesni namazi mogu sadržati proteine, gvožđe i vitamin B12, dok paštete proizvedene od jetre mogu biti bogate vitaminom A. Presudan je njihov stvarni sastav, a ne samo naziv proizvoda.
Zbog toga je deklaracija važnija od ambalaže ili reklamnih poruka. Potrošači bi posebno trebalo da obrate pažnju na količinu soli, zasićenih masti, proteina i udeo mesa, kao i na redosled sastojaka, koji pokazuje kojih sirovina u proizvodu ima najviše.
Dodatni problem predstavlja navika da se industrijski mesni namazi jedu uz beli hleb, bez povrća ili drugih izvora vlakana. Takav doručak može biti siromašan vlaknima, dok kombinacija rafinisanih ugljenih hidrata, masti i soli često nije najbolji izbor za dugoročnu kontrolu telesne težine i metaboličkog zdravlja.
Postoje jednostavne alternative koje ne zahtevaju mnogo vremena niti velika finansijska izdvajanja.
Domaći namaz od kuvane piletine, uz malo maslinovog ulja i začina, omogućava kontrolu količine soli i izbor kvalitetnijih sastojaka. Humus od leblebija donosi biljne proteine i vlakna, dok kuvana jaja predstavljaju izvor proteina i drugih važnih hranljivih materija.
Pasta od tune takođe može biti praktičan doručak, posebno ako se priprema bez velikih količina majoneza i dodatne soli. Uz integralni hleb i sveže povrće, ovakvi obroci mogu obezbediti povoljniji odnos hranljivih materija od pojedinih jeftinih industrijskih namaza.
Za podršku zdravlju jetre korisna je ishrana bogata povrćem, mahunarkama, celovitim žitaricama i nezasićenim mastima, uz odgovarajući unos vode. Beli luk, limun i maslinovo ulje mogu biti deo takve ishrane, ali ne postoji pouzdan dokaz da pojedinačno „čiste“ jetru od toksina ili uklanjaju već nagomilane masnoće.
Promena prehrambenih navika može imati značajan efekat i na krvni pritisak. Smanjenje prekomernog unosa natrijuma kod mnogih ljudi doprinosi njegovom snižavanju, mada rezultat zavisi od zdravstvenog stanja, ukupne ishrane i drugih faktora.
To ne znači da svaki industrijski mesni namaz mora biti potpuno izbačen iz ishrane. Domaće paštete pripremljene od kvalitetnog mesa i povrća, sa kontrolisanom količinom soli i masnoća, mogu predstavljati hranljiv obrok, dok se i kupovni proizvodi znatno razlikuju po kvalitetu.
Najvažnija razlika je između povremene konzumacije i dugogodišnje navike da visoko prerađeni mesni proizvodi budu svakodnevni izbor.
Istraživanja ukazuju da upravo visok ukupan unos takve hrane može biti povezan sa većim rizikom od metaboličkih poremećaja, masne bolesti jetre i kardiovaskularnih problema. Zbog toga izbor doručka nije samo pitanje ukusa i cene, već i odluka koja tokom godina može uticati na zdravlje.
Tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja zamenu za medicinski savet. Osobe sa bolestima jetre, povišenim krvnim pritiskom ili drugim zdravstvenim problemima trebalo bi da se o promenama ishrane konsultuju sa lekarom.
