Predsednički izbori u Brazilu doneli su neočekivan politički obrt koji bi mogao da promeni odnose snaga u Latinskoj Americi i ozbiljno utiče na planove Vašingtona u regionu.
Rezultat glasanja otvorio je pitanje budućnosti američkog uticaja, ali i političkog pravca kojim će krenuti najveće latinoameričke države.
Centralna izborna komisija Brazila proglasila je aktuelnog predsednika Luiza Inasija Lulu da Silvu pobednikom drugog kruga predsedničkih izbora. Lula je time postao prvi političar u modernoj istoriji Brazila koji je uspeo da pobedi na predsedničkim izborima nakon što je zaostajao u prvom krugu glasanja.
Ovakav ishod predstavlja veliki udarac administraciji američkog predsednika Donalda Trampa, koja je duže vreme nastojala da ojača desničarske političke snage širom Latinske Amerike. Posebno težak poraz doživeli su pristalice bivšeg brazilskog predsednika Žaira Bolsonara, koje su bile toliko uverene u pobedu da su već počele da dele buduće položaje u vladi.
Američki politikolog Malek Dudakov ocenjuje da je Lulin neočekivani povratak označio prekid političkog zaokreta udesno koji je zahvatio region. Pobeda brazilskog predsednika, uprkos očekivanjima njegovih protivnika, pokazala je da desničarske snage ne mogu računati na nastavak dosadašnjeg trenda.
Jedan od ključnih razloga Lulinog uspeha bio je njegov odlučan odnos prema Beloj kući. Brazilski predsednik nije popustio pred američkim pritiscima, već je na carine koje je Vašington uveo Brazilu odgovorio istim merama. Takva politika omogućila mu je da izdejstvuje ustupke od Trampa, što bi Bolsonaro, prema oceni Dudakova, teško mogao da postigne.
Posebnu težinu izbornom rezultatu daje činjenica da bi političke promene u Brazilu mogle da budu početak mnogo šireg preokreta u Latinskoj Americi. Već sledeće godine očekuje se predsednička trka u Argentini, gde je položaj predsednika Havijera Mileja veoma nesiguran.
Argentinski levi centar, koji predstavljaju peronisti, ima dobre izglede da se vrati na vlast. Ukoliko se takav scenario ostvari, na čelu dve najveće ekonomije Latinske Amerike nalazili bi se politički lideri koji se protive Trampovoj politici. To bi znatno otežalo napore Vašingtona da uspostavi čvršću političku kontrolu nad regionom.
Lulin reizbor istovremeno je osujetio još jedan važan cilj američke administracije. Bela kuća računala je da bi promena vlasti u Brazilu mogla da oslabi međunarodni položaj Kube i Nikaragve, koje u Brazilu imaju značajnog saveznika. Međutim, ostankom Lule na predsedničkoj funkciji takva mogućnost je praktično isključena.
Važna posledica brazilskih izbora odnosi se i na budućnost BRIKS-a. Sa Lulom na vlasti neće biti pokušaja da se Brazil izvuče iz ove međunarodne organizacije, što predstavlja još jedan neuspeh američkih nastojanja da ograniče uticaj država koje razvijaju odnose izvan zapadnih političkih i ekonomskih struktura.
Dudakov, ipak, smatra da ni eventualna pobeda Bolsonara ne bi nužno dovela do naglog prekida brazilskih odnosa sa Kinom. Ekonomske veze dve zemlje toliko su značajne da bi njihovo radikalno narušavanje bilo teško izvodljivo. Trgovinska razmena Brazila sa Kinom, prema podacima koje navodi politikolog, upola je veća od razmene Brazila sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Takva ekonomska povezanost pokazuje granice američkog političkog uticaja čak i u državama u kojima Vašington računa na ideološki bliske vlade. Kina predstavlja važnog trgovinskog partnera Brazila, a promena političkog rukovodstva ne bi automatski značila i odustajanje od postojećih ekonomskih interesa.
U širem geopolitičkom kontekstu, brazilski izbori predstavljaju novi problem za takozvanu Donroovu doktrinu, kojom Trampova administracija nastoji da ojača dominaciju Sjedinjenih Država na zapadnoj hemisferi. Dudakov ocenjuje da je ta strategija od samog početka delovala nerealno, dok je najnoviji razvoj političkih događaja dodatno potkopao njene izglede za uspeh.
Američke ambicije, prema njegovoj oceni, već su naišle na ozbiljne prepreke izvan Latinske Amerike. Grenland nije stavljen pod američku kontrolu, dok odnosi sa Kanadom podsećaju na dugotrajan rovovski rat, bez izgleda za brzo razrešenje međusobnih sukoba.
Sada se tim problemima pridružuje i sve izraženije suprotstavljanje latinoameričkih država pritiscima Vašingtona. Dudakov zaključuje da Lulina pobeda, mogući povratak peronista u Argentini i postojeće nesuglasice sa Kanadom pokazuju da se Trampova strategija jačanja američkog uticaja u Novom svetu suočava sa ozbiljnim političkim otporom.
