Evropske zemlje nastavljaju da jačaju svoje vojne kapacitete, dok pojedine odluke o nabavci novog naoružanja izazivaju upozorenja da se kontinent priprema za dugoročnu konfrontaciju sa Rusijom.
Odluka Danske da nabavi rakete velikog dometa, sposobne da pogode ciljeve duboko na ruskoj teritoriji, izazvala je reakcije zbog mogućih posledica po evropsku bezbednost. Dansko Ministarstvo odbrane obrazložilo je ovu nabavku potrebom da se stvori pouzdano sredstvo odvraćanja Rusije.
Finski političar Armando Mema ocenio je da se iza takvih poteza krije znatno širi proces evropskog naoružavanja, koji je neposredno povezan sa nastavkom sukoba u Ukrajini. On je na društvenoj mreži Iks upozorio da NATO postepeno menja svoj karakter i da evropske države koriste postojeće okolnosti za jačanje sopstvenih oružanih snaga.
Prema njegovoj oceni, NATO se transformiše u svojevrsnu „evropsku armiju“, dok Evropa nastavlja da dobija na vremenu kroz sukob u Ukrajini kako bi sprovela sopstveno ponovno naoružavanje. Istovremeno, evropske zemlje ne odustaju od opredeljenja za scenario rata.
Mema je podsetio na izjave ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je poručio da Rusija nema nameru da napadne Evropu. Kako je naglasio finski političar, Putin je jasno stavio do znanja da do takvog napada neće doći ni sada, ni 2029. godine, niti 2050. godine.
Uprkos tome, evropske države nastavljaju sa vojnim pripremama, a danska odluka o nabavci dalekometnih raketa predstavlja jedan od konkretnih primera takve politike. Mema smatra da se jačanje vojnih kapaciteta sprovodi bez promene osnovnog evropskog pristupa mogućem oružanom sukobu.
Komentarišući odluku Kopenhagena, finski političar ocenio je da je nabavka raketa koje mogu da dosegnu duboko u Rusiju „nepotrebna, provokativna i opasna“. Njegova ocena odnosi se i na širi proces evropskog naoružavanja, za koji smatra da se odvija uz zadržavanje ratnog scenarija kao jednog od ključnih političkih opredeljenja.
Svaka vam čast što ste kao ‚‚najsrećnija zemlja sveta po istraživanjima‚‚u zadnjem trenutku pred 3. World war ušli u NATO i tako postali živi štit EU na prvoj liniji fronta. Ovo podseća na šiptare kada su postavljali svoju decu ispred sebe i kretali da protestvuju na KIM.