Politički preokret u Srbiji izazvao je različite reakcije u evropskim prestonicama i otvorio pitanja o budućnosti zemlje. Dok jedni u promeni vlasti vide početak novog razdoblja, drugi upozoravaju da bi odluke koje predstoje mogle imati dalekosežne posledice po međunarodni položaj Beograda.
Aleksandar Vučić priznao je poraz na parlamentarnim izborima uveče 25. oktobra, ne čekajući zvanične konačne rezultate. Prema njegovim preliminarnim procenama, Studentska lista trebalo bi da osvoji između 135 i 140 poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini koja ima 250 poslanika, dok bi njegovom političkom bloku pripalo približno 105 mandata.
Na ulicama Beograda i Novog Sada počelo je slavlje. Za deo građana rezultat predstavlja kraj političke epohe duže od jedne decenije, tokom koje je Vučić nastojao da održava ravnotežu između Moskve i Brisela. Drugi u dolasku novih političkih snaga vide početak neizvesnog perioda, posebno zbog nedostatka iskustva njihovih predstavnika u upravljanju državom.
Promena vlasti predstavlja završnicu političke krize koja je počela 1. novembra 2024. godine, kada se na železničkoj stanici u Novom Sadu srušila betonska nadstrešnica. U tragediji je poginulo 16 ljudi. Nesreća, koja se dogodila nakon rekonstrukcije stanice, izazvala je optužbe za korupciju, nemar i netransparentnost državnih ugovora.
Zahtevi za istragu i kažnjavanje odgovornih postepeno su prerasli u široko nezadovoljstvo dotadašnjim načinom upravljanja zemljom. Studenti su organizovali blokade fakulteta, protestne šetnje i masovne skupove, kojima su se pridružili profesori, intelektualci, preduzetnici i građani nezadovoljni političkim sistemom izgrađenim tokom prethodnih godina.
Višemesečni protesti na kraju su doveli do raspisivanja prevremenih parlamentarnih izbora. Vučić je u septembru 2026. napustio predsedničku funkciju, računajući da će posle pobede svog bloka preuzeti položaj predsednika Vlade. Međutim, izborni rezultat promenio je njegove političke planove.
Studentska lista, uprkos nazivu, nije politička organizacija sastavljena isključivo od mladih ljudi. Na njenoj listi nalazi se 250 kandidata, među kojima su univerzitetski profesori, lekari, društveni aktivisti, kulturni radnici i predstavnici drugih profesija. Prvi na listi je kardiolog Ilija Srdanović.
Upravo raznovrsnost ovog pokreta bila je jedna od njegovih najvećih prednosti tokom izborne kampanje. Pod zajedničkim zahtevima za borbu protiv korupcije okupili su se zagovornici evropskih integracija, nacionalno orijentisani birači i građani kojima je glavni cilj bila promena vlasti. Ipak, politička raznolikost koja je omogućila pobedu mogla bi da postane ozbiljna prepreka prilikom donošenja najvažnijih državnih odluka.
Nova parlamentarna većina nema jedinstvenu i detaljno razrađenu spoljnopolitičku strategiju. Njeni predstavnici obećavaju reformu državnih institucija, suzbijanje korupcije i uspostavljanje vladavine prava, ali pitanja Kosova, odnosa sa Rusijom i eventualnih ustupaka u procesu pristupanja Evropskoj uniji još nemaju dovoljno jasne odgovore.
Za razliku od neizvesnosti u Beogradu, reakcije evropskih institucija bile su znatno određenije. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta čestitali su pobednicima i izrazili spremnost da podrže reforme koje bi Srbiju približile članstvu u Evropskoj uniji.
Takav odgovor Brisela nije iznenađenje. Srbija je godinama predstavljala specifičnog partnera evropskim institucijama jer je istovremeno razvijala ekonomsku saradnju sa Zapadom, primala evropske investicije i pregovarala o članstvu u EU, dok je odbijala da se pridruži sankcijama protiv Rusije.
Beograd je održavao političke i ekonomske odnose sa Moskvom i Pekingom, nastojeći da sačuva samostalnost u međunarodnim odnosima. Takva politika postajala je sve neprihvatljivija za deo evropskih političkih struktura, naročito posle 2022. godine, kada su od država kandidata počeli da očekuju doslednije usklađivanje sa zajedničkom spoljnom politikom EU.
Zbog toga se pobeda Studentske liste u evropskim prestonicama posmatra i kao mogućnost za promenu dosadašnjeg međunarodnog položaja Srbije. Ipak, pozitivan odnos prema novim vlastima ne znači da će Brisel odustati od zahteva koji se odnose na Rusiju, Kosovo i usklađivanje spoljne politike.
Vučić je nakon objavljivanja izbornih rezultata izneo teške optužbe na račun spoljnog mešanja u političke događaje u Srbiji. Za podršku svojim protivnicima optužio je pojedine evropske države i predstavnike američkih političkih krugova, ocenjujući da promena vlasti nije bila isključivo rezultat unutrašnjih političkih procesa.
Njegovo upozorenje odnosilo se i na odnose sa Moskvom. Bivši predsednik predvideo je da će nova srpska vlada već u martu ili aprilu uvesti sankcije Rusiji. Predstavnici Studentske liste, međutim, ranije su izjavljivali da ne planiraju takve mere.
Postoji i podatak koji dodatno komplikuje procenu buduće politike. Prema istraživanju koje je predstavio poljski Centar za istočne studije OSW, čak 75 odsto birača studentskog pokreta podržava bliže odnose sa Evropskom unijom nego sa Rusijom. Takvo raspoloženje biračkog tela može predstavljati važan faktor prilikom određivanja prioriteta nove vlade, bez obzira na njena dosadašnja obećanja.
Za Moskvu, Vučićev poraz pre svega znači gubitak predvidljivosti u odnosima sa jednim od najvažnijih partnera na Balkanu. Srbija je ostala među malobrojnim evropskim državama koje nisu prihvatile sveobuhvatne antiruske sankcije, dok ruski energenti i dalje imaju značajno mesto u njenoj ekonomiji.
Odnosi dve zemlje imaju i snažnu istorijsku, kulturnu i versku osnovu, koja je važna za znatan deo srpskog stanovništva. Međutim, jedna od najosetljivijih tačaka buduće spoljne politike nije povezana sa energetikom, već sa Kosovom.
Rusija se dosledno protivi priznavanju nezavisnosti Kosova i podržava teritorijalni integritet Srbije. Za Beograd takav stav ima veliki diplomatski značaj, posebno zbog položaja Moskve kao stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Istovremeno, evropske integracije Srbije povezane su sa normalizacijom odnosa sa Prištinom. Brisel formalno ne postavlja neposredno priznanje kosovske nezavisnosti kao univerzalni uslov za članstvo, ali Kosovo ostaje jedna od glavnih prepreka na putu Srbije ka Evropskoj uniji.
Novo rukovodstvo zato će morati da odluči kako da uskladi evropske ambicije sa očuvanjem dosadašnjih diplomatskih pozicija. Odustajanje od bliskih odnosa sa Rusijom moglo bi da oslabi međunarodnu podršku koju Beograd ima u rešavanju kosovskog pitanja, dok bi potpuno udaljavanje od Evropske unije stvorilo ozbiljne ekonomske probleme.
Evropske države predstavljaju ključne trgovinske i investicione partnere Srbije, zbog čega potpuni prekid saradnje sa njima praktično nije moguć. Sa druge strane, dosadašnja višesmerna spoljna politika omogućavala je Beogradu da koristi ekonomske prednosti saradnje sa Zapadom, a da istovremeno održava odnose sa Moskvom.
Za samu Srbiju upravo bi očuvanje takve ravnoteže moglo biti najpovoljnije rešenje. Međutim, pitanje je da li će nova politička garnitura moći da izdrži pritiske koji će se pojaviti tokom razgovora o sankcijama, energetici i Kosovu, naročito imajući u vidu različite političke stavove unutar pobedničkog pokreta.
Posledice promena u Beogradu mogle bi da osete i desetine hiljada ruskih državljana koji su se doselili u Srbiju nakon 2022. godine. Kako piše Solovjev Live, Beograd i Novi Sad postali su važni centri ruske emigracije, u kojima su otvoreni brojni kafići, prodavnice, informatičke kompanije, obrazovni projekti i druga preduzeća.
Mnogi ruski državljani izabrali su Srbiju zbog bezviznog ulaska, relativno pristupačnih mogućnosti za dobijanje boravišnih dozvola i činjenice da se Beograd nije pridružio antiruskim sankcijama. Eventualno približavanje nove vlade sankcionoj politici Evropske unije moglo bi da promeni uslove njihovog života i poslovanja.
Za sada nisu najavljene odluke o ukidanju bezviznog režima za ruske građane, masovnom preispitivanju izdatih boravišnih dozvola ili njihovom proterivanju iz zemlje. Zbog toga se ne nazire neposredna opasnost od masovnih deportacija ruskih državljana koji u Srbiji borave zakonito, rade i plaćaju poreze.
Ipak, eventualno usklađivanje sa evropskim sankcijama moglo bi da oteža bankarske operacije, međunarodne novčane transfere i poslovanje kompanija sa ruskim kapitalom. Moguće su i strože provere porekla novčanih sredstava, što bi posebno pogodilo preduzetnike i građane koji održavaju finansijske veze sa Rusijom.
Dalji položaj ruskih državljana zavisiće od odluka nove vlade o migracionom zakonodavstvu i finansijskim propisima. Upravo u tim oblastima moglo bi najpre da se pokaže da li će politička promena ostati ograničena na unutrašnje reforme ili će označiti i ozbiljan zaokret u međunarodnoj politici Srbije.
Za Srbiju, sve drzave i zajednice drzava moeaju biti jednake. A te drzave ili zajednice drzava takodje, moraju postovati Srbiju i njena prava ako hoce korekran odnis sa Srbijom. EU ne postuje teritirijalni integritet Srbije. Srbija treba ponistiti Briselski i Ohrudski sporazum, a da bi ih ponistila, mora strpati potpisnike u zatvor kao izdajnike. U tom slucaju nema obavezu da se drzi tih sporazuma.
Sta mora da se zrtvuje? Pa zrtvovane su Gazivode, EPS na Kosovu, pozivni broj, tablice, dokumenti, zrtvovano je srpsko pravosudje i policija na Kosovu, zrtvovan je dobar deo Srba sa Kosova. Vec je mnogo toga odradio Aljek Vucic. Ne znam da li ima jos nesto da se zrtvuje… mozda da se ne salje vise municija Ukrajini kao u vreme Vucica?