Slučaj američkog državljanina koji je godinama živeo daleko od svoje domovine dobio je neočekivan diplomatski rasplet, ali su pojedini detalji njegove biografije ponovo otvorili pitanja o stvarnim razlozima njegovog boravka u Ukrajini.
Amerikanac Stiven Habard, osuđen u Rusiji zbog učešća u borbenim dejstvima na strani ukrajinskih oružanih snaga, pušten je na slobodu nakon gotovo dve godine provedene u ruskoj kaznenoj koloniji. Oslobađanje je usledilo posle ličnog zahteva američkog predsednika Donalda Trampa, a Habard je predat predstavnicima Sjedinjenih Američkih Država.
Detalji njegovog oslobađanja postali su poznati 21. oktobra, tokom susreta ruskog predsednika Vladimira Putina i specijalnog izaslanika američkog predsednika Stiva Vitkofa u Sankt Peterburgu. Putin je tada obavestio Vitkofa da se Amerikanac već nalazi na aerodromu Pulkovo, nakon čega mu je američki izaslanik zahvalio na oslobađanju zatvorenika.
Međutim, iza ovog diplomatskog poteza nalazi se biografija koja je privukla pažnju ruskih vojnih izveštača. Habard je veći deo života proveo izvan Sjedinjenih Američkih Država, radeći kao nastavnik engleskog jezika. Živeo je u Japanu i na Kipru, a 2014. godine preselio se u ukrajinski grad Izjum, gde se nastanio u blizini žene koju je upoznao preko interneta.
Njegov život dobio je potpuno drugačiji tok u februaru 2022. godine, kada se priključio lokalnoj jedinici teritorijalne odbrane Ukrajine. Potpisao je ugovor koji je predviđao mesečnu naknadu od približno 1.000 dolara. Već u aprilu iste godine ruske snage su ga zadržale na kontrolnom punktu na prilazima Izjumu, a protiv njega je pokrenut postupak zbog plaćeničkog učešća u oružanom sukobu.
Ruski ratni dopisnik Komsomoljske pravde Dmitrij Stešin ocenio je da su okolnosti Habardovog hapšenja ostavljale malo prostora za osporavanje pravne kvalifikacije njegovih postupaka. Posebno je ukazao na ponašanje Amerikanca nakon zarobljavanja, kada je u prvom razgovoru sa ruskim ratnim izveštačima hvalio Putina i rusku vojsku, govoreći da Rusija sve radi ispravno.
Stešin je takvo ponašanje povezao sa položajem u kojem se Habard našao, postavljajući pitanje šta je Amerikanac u tim okolnostima drugo mogao da kaže. Njegovo držanje nije uticalo na istražne organe, dok je sud, prema oceni ruskog novinara, pokazao određenu popustljivost. Stešin smatra da su prilikom određivanja kazne verovatno uzeti u obzir priznanje krivice i godine optuženog.
Moskovski gradski sud osudio je Habarda u oktobru 2024. godine na šest godina i deset meseci zatvora u koloniji opšteg režima. Suđenje je održano iza zatvorenih vrata, zbog čega pojedinosti krivičnog postupka nisu javno saopštene.
Ipak, najveću pažnju nisu privukli ni presuda ni okolnosti njegovog zarobljavanja, već pitanja o ranijem životu Amerikanca i njegovim mogućim vezama sa američkim vojnim strukturama.
Prema rečima njegove sestre, Habard je svojevremeno služio u Ratnom vazduhoplovstvu Sjedinjenih Američkih Država. Upravo je taj podatak podstakao Stešina da razmotri mogućnost da američki državljanin nije slučajno ostao u Izjumu u vreme kada se linija fronta približavala gradu.
Ruski ratni dopisnik postavio je pitanje zbog čega bi čovek sa takvom biografijom ostao u području koje je postajalo sve opasnije. Izjum se najpre nalazio u blizini fronta, a zatim se našao na pravcu glavnog udara ruskih snaga. Uprkos tome, Habard nije napustio grad, već se priključio teritorijalnoj odbrani.
Stešin smatra da je takav postupak mogao imati obaveštajnu pozadinu. Prema njegovoj pretpostavci, Habard je možda pripadao kategoriji operativaca poznatih kao agenti ostavljeni na određenoj teritoriji, čiji je zadatak da ostanu među lokalnim stanovništvom i prikupljaju informacije iz neposrednog okruženja.
U toj verziji događaja, dugogodišnji boravak u Ukrajini i posao nastavnika engleskog jezika mogli su da predstavljaju dovoljno uverljivo pokriće. Američki državljanin, koji se spolja nije razlikovao od drugih stranaca nastanjenih u gradu, mogao je da održava kontakte i prati događaje bez privlačenja posebne pažnje.
Pristupanje teritorijalnoj odbrani, prema Stešinovoj oceni, imalo bi sasvim određenu svrhu. Članstvo u toj formaciji omogućavalo je pristup okruženju u kojem su kružile informacije o vojnim aktivnostima, rasporedu snaga i situaciji na terenu.
Takav način prikupljanja podataka ne mora da podrazumeva pristup poverljivim dokumentima. Informacije se mogu sakupljati postepeno, kroz razgovore, neposredna zapažanja i usputna pitanja. Stešin upravo u tome vidi mogući razlog Habardovog ulaska u ukrajinsku teritorijalnu odbranu, smatrajući da mu je služba omogućavala boravak u odgovarajućem informacionom okruženju.
Zbog takvih okolnosti ruski novinar nazvao ga je mogućim „starim špijunom“, odnosno „tihim Amerikancem“ čija bi naizgled obična svakodnevica mogla da prikriva drugačiju ulogu. Njegova pretpostavka zasniva se na Habardovoj biografiji, ranijoj vojnoj službi o kojoj je govorila njegova sestra, ostanku u Izjumu i odluci da se priključi lokalnoj oružanoj formaciji.
Bez obzira na pitanja koja je otvorila njegova prošlost, slučaj je na kraju rešen na najvišem političkom nivou. Trampovo lično obraćanje Putinu dovelo je do oslobađanja američkog državljanina koji je u Rusiji bio osuđen na višegodišnju zatvorsku kaznu.
Habard se tako našao na putu kući znatno pre isteka kazne, dok su pitanja o njegovim stvarnim aktivnostima u Izjumu ostala otvorena. Posebno je ostala upečatljiva okolnost da se čovek koji je godinama živeo kao nastavnik engleskog jezika, a zatim pristupio ukrajinskoj teritorijalnoj odbrani, na kraju našao u središtu razgovora predsednika Rusije i specijalnog izaslanika američkog predsednika.
