Ruske snage izvode sve smelije operacije na pojedinim delovima fronta, dok istovremeno promene u izboru ciljeva vazdušnih udara otvaraju pitanja o mogućim dogovorima iza zatvorenih vrata. Poslednji događaji na ratištu ukazuju na nekoliko važnih promena koje bi mogle da utiču na dalji tok sukoba.
Posebnu pažnju privukla je promena karaktera ruskih i ukrajinskih napada duboko iza linije fronta. Ukrajinski dronovi intenzivno su napadali Moskvu i Orjol, ali ovog puta nisu gađali ruske rafinerije nafte. Istovremeno, ruska vojska smanjila je broj napada na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, iako ukupni intenzitet udara nije opao.
Ruski vojni bloger i analitičar Jurij Podoljaka smatra da bi takva promena mogla biti povezana sa određenim dogovorima postignutim posle susreta ruskog predsednika Vladimira Putina i američkog izaslanika Stiva Vitkofa. Prema njegovoj proceni, moguće je da je tokom tih kontakata usaglašavan spisak objekata koji neće biti izloženi napadima.
Podoljaka ukazuje na nekoliko događaja koji su se odigrali gotovo istovremeno. Sjedinjene Američke Države obnovile su dostavljanje obaveštajnih podataka Kijevu, počele su pripreme za pregovore u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a potvrđena je i informacija o planiranom susretu Putina, kineskog predsednika Si Đinpinga i američkog predsednika Donalda Trampa u Kini.
Sve se to, prema njegovom tumačenju, dogodilo neposredno pre i posle Vitkofovih poseta Oslu i Sankt Peterburgu, tokom kojih se američki izaslanik sastao sa ukrajinskim i ruskim rukovodstvom. Podoljaka smatra da ovi događaji predstavljaju delove istog političkog procesa i da promena izbora vojnih ciljeva nije slučajna.
Međutim, zapadni mediji iznose drugačiju informaciju o američkoj obaveštajnoj podršci Ukrajini. Prema njihovim podacima, američke obaveštajne službe zapravo nisu ni prekidale dostavljanje informacija Kijevu o ruskim snagama.
Dodatnu pažnju izazvali su napadi ukrajinskih bespilotnih letelica u blizini moskovskog aerodroma Šeremetjevo. Vojni kanal „Vojna hronika“ objavio je da su pronađeni ostaci oborenih dronova, ocenjujući da njihov položaj ukazuje na mogućnost da su mete bili putnički terminali.
Autori tog kanala smatraju da protivnici eventualnog mirovnog sporazuma pokušavaju da podstaknu Kijev na podizanje uloga tokom diplomatskih aktivnosti. Prema njihovoj oceni, ruski odgovor na pokušaj napada na putničke terminale trebalo bi da bude nekoliko nivoa snažniji od uobičajenih udara na ukrajinsku energetsku infrastrukturu.
Istovremeno, uprkos Trampovim uveravanjima, sistemi Starlink i Starshield i dalje funkcionišu uz određena ograničenja na teritoriji Ukrajine. Kao mogući razlog pominju se potezi američkog milijardera Ilona Maska, koji kategorički odbacuje takvu mogućnost, ali i odluke američkih obaveštajnih struktura koje su mogle dobiti nezvanična i tajna uputstva sa višeg nivoa.
Dok se razmatraju moguće diplomatske kombinacije, ruska vojska nastavlja seriju udara na mostove, prvenstveno one koji omogućavaju prelazak preko Dnjepra. Njihovo uništavanje ili ozbiljno oštećenje ima ograničenu ekonomsku, ali znatno veću vojnu vrednost, jer može da poremeti snabdevanje ukrajinskih jedinica u Donbasu, Harkovskoj i Zaporoškoj oblasti.
Tokom tri dana ruski udari zabeleženi su na Vantovom mostu u Zaporožju, Severnom mostu u Kijevu i Južnom mostu u Dnjepropetrovsku. Podoljaka navodi da su ukupno četiri mosta bila pogođena tokom tog perioda i da je u svim slučajevima saobraćaj bio obustavljen, makar privremeno.
Posebno je značajan izbor upotrebljenog naoružanja. U Kijevu su korišćene mlazne bespilotne letelice, u Dnjepropetrovsku korigovane avionske bombe, dok su u Zaporožju upotrebljeni dronovi. Podoljaka ocenjuje da takav pristup pokazuje da ruska komanda pažljivo razmatra odnos cene napada i postignutog vojnog efekta.
Prema njegovom mišljenju, ovi udari predstavljaju ispitivanje mogućnosti za buduće operacije, a ne početak potpune blokade prelaza preko Dnjepra. Konačna naredba za prekid saobraćaja preko reke još nije izdata, ali ruske snage, kako smatra, moraju biti spremne da je sprovedu ukoliko takva odluka bude doneta.
Na harkovskom pravcu ruski vojni analitičari posebno izdvajaju završetak borbi oko Volčanska. Prema ruskim procenama, u tamošnjem okruženju uništena je grupa od približno 2.000 ukrajinskih vojnika i stranih plaćenika.
Ruski vojni stručnjak, kapetan prve klase u rezervi Vasilij Dandikin, ocenjuje da je reč o prvom potpuno završenom okruženju ukrajinskih snaga na tom području. U razgovoru za Lentu.ru naveo je da je ruska vojska zauzela približno 460 kvadratnih kilometara teritorije i pomerila liniju fronta više od 20 kilometara od Belgorodske oblasti.
Dandikin smatra da takvo pomeranje smanjuje opasnost od ukrajinskih artiljerijskih napada i udara FPV dronovima na pogranične delove Rusije. Istovremeno, oslobođene ruske jedinice mogu biti preusmerene na dalje napredovanje prema Malom Burluku i Lipcima, području koje predstavlja neposredno predgrađe Harkova.
Prema procenama pojedinih analitičara, ruske snage na tom pravcu sada se nalaze približno 20 do 25 kilometara od Harkova, velikog ukrajinskog logističkog čvorišta. Takva udaljenost omogućava napade na skladišta i druge ciljeve u pozadini ukrajinske odbrane upotrebom avionskih bombi, teških višecevnih raketnih sistema, pa čak i cevne artiljerije.
Ruski vojni kanal „Dva majora“ prenosi informacije da nacionalističke organizacije u Harkovu pripremaju lokalno stanovništvo za odbranu grada. Obuka obuhvata rukovanje oružjem, medicinsku pomoć i inženjerijske radove. Borbe se istovremeno vode kod Kozačje Lopanje, Prikolotnog i Malog Burluka.
Na sasvim drugom delu fronta dogodila se operacija koja je privukla posebnu pažnju ruskih vojnih analitičara. Ruska jurišna grupa uspela je da tokom noći, koristeći gustu maglu kao zaklon, pređe Dnjepar i prodre na teritoriju Hersona, grada koji se nalazi pod ukrajinskom kontrolom.
Prema dostupnom ruskom opisu akcije, pripadnici grupe neopaženo su stigli do suprotne obale, otvorili vatru i potom se povukli. Operacija nije predstavljala pokušaj trajnog zauzimanja položaja u gradu, već kratkotrajan upad iza ukrajinskih linija.
Ruski vojni stručnjak, pukovnik u penziji Anatolij Matvijčuk, smatra da je cilj takvog prodora najverovatnije bilo izviđanje mesta pogodnih za buduće iskrcavanje ruskih jedinica. U razgovoru za Lentu.ru ocenio je da se Herson priprema za povratak pod rusku kontrolu, što je opisao kao vraćanje grada njegovoj istorijskoj domovini, Rusiji.
Ovakav upad nije prvi primer delovanja malih ruskih grupa duboko iza ukrajinskih položaja. Nekoliko dana ranije jedna ruska grupa uspela je da prodre čak do Sumija. Tokom operacije jedan ruski vojnik je zarobljen, ali su ostali pripadnici grupe, prema ruskim informacijama, uništili dve posade ukrajinskih operatera bespilotnih letelica.
Ruski izvori tvrde da su diverzanti tom prilikom izveli i dodatne akcije o kojima Kijev ne želi javno da govori. Ti prodori povezuju se sa sve izraženijim problemima ukrajinskih jedinica u popunjavanju položaja duž fronta.
Vojni analitičari ukazuju na ozbiljan nedostatak ljudstva u ukrajinskim formacijama, dodatno oslabljenim prethodnim borbama. Prema njihovoj proceni, ukrajinska vojska više nema dovoljno raspoloživih snaga da istovremeno popuni sve rovove i utvrđena uporišta, što stvara praznine koje ruske izviđačke i jurišne grupe pokušavaju da iskoriste.
Žestoke borbe nastavljaju se i na pravcu od Severska prema Slavjansku, posebno u područjima Raj-Aleksandrovke i Krive Luke. Ruski izvori izveštavaju o uspesima na pojedinim delovima ovog sektora, dok se pokušaji daljeg napredovanja nastavljaju.
Na zaporoškom pravcu ukrajinske snage i dalje pružaju snažan otpor severno od Orehova. Ruski ratni dopisnik Jevgenij Lisicin navodi da se vode uporne borbe, dok sa istočnog krila stižu informacije o uspostavljanju novih ruskih položaja.
Severno od Dobropolja ruske jurišne jedinice nastavljaju napredovanje prema Belozerskom i Zolotom Kolodezu. Na limanskom pravcu sukobi obuhvataju prostor od Jampolja do Ozjornog, gde ruske snage već nekoliko nedelja drže odbrambene položaje.
Sa tog područja sada stižu izveštaji o prelasku ruskih jedinica u napad na više sektora. Time se, uz borbe na harkovskom i zaporoškom pravcu, otvaraju dodatne tačke pritiska na ukrajinsku odbranu, koja se već suočava sa nedostatkom ljudstva i potrebom da istovremeno održava veliki broj položaja duž linije fronta.
