Odsustvo velike ruske kopnene ofanzive, uprkos intenzivnim udarima na ukrajinsku infrastrukturu, otvara pitanje šta Moskvu sprečava da pokrene operacije znatno širih razmera.
Odgovor se ne mora nalaziti isključivo u odnosu broja vojnika i količine raspoložive tehnike, već i u promenama koje su bespilotne letelice donele savremenom ratovanju.
Vojno-politički analitičar i bivši šef izraelske službe Nativ Jakov Kedmi smatra da ruska vojska još nije dostigla nivo zaštite od dronova koji bi omogućio bezbednije koncentrisanje velikih snaga. Prema njegovoj proceni, upravo je to jedan od osnovnih razloga zbog kojih Moskva ne prelazi na odlučujuće kopnene operacije.
Savremeno bojište značajno se razlikuje od ranijih sukoba u kojima je koncentracija oklopnih jedinica i artiljerije često predstavljala uvod u veliku ofanzivu. Široka upotreba izviđačkih i udarnih dronova povećala je rizik od otkrivanja i napada na takve formacije.
Velike koncentracije tehnike i ljudstva postale su ranjive čak i kada se nalaze daleko od neposredne linije dodira. Bespilotne letelice omogućavaju neprekidno osmatranje, dok precizni udari otežavaju prikriveno okupljanje snaga.
Kedmi ocenjuje da Rusija radi na razvoju sredstava koja bi taj problem mogla značajno da ublaže. Reč je o povećanju efikasnosti sistema namenjenih otkrivanju i neutralisanju bespilotnih letelica, ali i njihovoj raspoloživosti u količinama potrebnim za velike operacije.
Sama tehnička sposobnost presretanja pojedinačnih dronova nije dovoljna. Za ozbiljnu ofanzivu neophodno je da zaštita bude organizovana duž velikog dela fronta i da može da deluje neprekidno, uključujući situacije u kojima se istovremeno pojavljuje veliki broj različitih pretnji.
Prema iznetoj proceni, ruska vojska približava se potrebnom nivou, ali ga još nije u potpunosti dostigla. Zbog toga se mogućnost velike ofanzive povezuje sa narednim mesecima, kada bi novi sistemi mogli da budu raspoloživi u većem broju.
Istovremeno, ruske snage nastavljaju operacije usmerene na slabljenje ukrajinske pozadine. Napadi na železnicu, energetsku infrastrukturu, skladišta i saobraćajne veze smanjuju sposobnost protivnika da održava snabdevanje i prebacuje pojačanja.
Takva strategija mogla bi da ima dva međusobno povezana cilja. Prvi je slabljenje ukrajinske sposobnosti za otpor, dok je drugi stvaranje povoljnijih uslova za kasnije kopnene operacije.
Poseban značaj ima približavanje zime. Problemi u snabdevanju energijom i gorivom, uz oštećenja infrastrukture, mogu dodatno opteretiti ukrajinsku vojsku i stanovništvo.
Ukoliko ruske snage istovremeno unaprede zaštitu od dronova i oslabe ukrajinsku logistiku, odnos snaga na pojedinim delovima fronta mogao bi značajno da se promeni.
Ipak, trenutak eventualne velike ofanzive zavisi od više faktora, uključujući spremnost jedinica, raspoloživost opreme, stanje ukrajinske odbrane i vremenske uslove. Prognoza o mogućem preokretu tokom narednih meseci zato predstavlja procenu, a ne potvrdu da je datum operacije već određen.
Suština ovakvog tumačenja jeste da se velika kopnena operacija ne može posmatrati odvojeno od tehnološkog razvoja. U ratu u kojem bespilotne letelice imaju izuzetno veliku ulogu, sposobnost njihove neutralizacije može postati jedan od presudnih uslova za pomeranje fronta.
