Moskva je poslala jasnu poruku Vašingtonu u trenutku kada se očekuju novi diplomatski kontakti, a razgovori o ekonomskoj saradnji mogli bi da otvore i pitanje budućih odnosa dve sile.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da je Rusija spremna da razmotri ekonomske i finansijske dogovore sa Sjedinjenim Američkim Državama, pod uslovom da odgovaraju njenim nacionalnim interesima.
Međutim, Moskva neće prihvatiti nikakve političke ustupke u zamenu za ekonomsku saradnju niti će svoju spoljnu politiku zasnivati na očekivanju naklonosti Vašingtona.
Lavrov je to poručio na sastanku sa diplomcima visokoškolskih ustanova koji su prvi put primljeni u rusku diplomatsku službu, govoreći o odnosima sa administracijom američkog predsednika Donalda Trampa i mogućnostima budućih pregovora.
Njegova izjava dolazi u trenutku kada je Rojters, pozivajući se na svoje izvore, izvestio da specijalni izaslanik američkog predsednika Stiv Vitkof planira putovanje u Moskvu radi sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, verovatno tokom ove nedelje.
Šef ruske diplomatije osvrnuo se na ranije kontakte sa Vitkofom i Džaredom Kušnerom, Trampovim zetom i učesnikom američkih diplomatskih inicijativa, naglasivši da će Moskva pažljivo razmotriti njihove eventualne nove predloge.
„Specijalni izaslanik predsednika SAD Stiv Vitkof i Džared Kušner dolazili su i pokušavali da nam nešto ‘organizuju’. Videćemo šta će predložiti. Ako ponude nešto što nam ekonomski i finansijski odgovara, zašto da ne? Ali to treba raditi bez ikakvih političkih ustupaka sa naše strane i bez očekivanja političke naklonosti koja će nas ‘izvući’ u svim svetskim poslovima“, rekao je Lavrov.
On je naglasio da Rusija mora da se oslanja prvenstveno na sopstvene snage, umesto da računa na podršku Sjedinjenih Američkih Država kao sredstvo za poboljšanje svog međunarodnog položaja.
Posebno je upozorio na karakter američkog političkog sistema, u kojem je, prema njegovoj oceni, postala tradicija da novi predsednik ne smatra sebe obaveznim da poštuje odluke prethodne administracije.
Lavrov smatra da takva praksa stvara mogućnost da se ranije postignuti dogovori kasnije ponovo otvaraju i koriste kao sredstvo političkog pregovaranja i trgovine sa Rusijom.
Govoreći o sankcijama i carinama koje primenjuje Trampova administracija, ruski ministar je istakao da Moskva nema iluzija o mogućnosti suštinske promene američke politike prema Rusiji.
„Šta je sa Trampovom administracijom? Pročitajte šta govore… Imamo informacije o tome kako komuniciraju sa našim susedima, prijateljima i partnerima u Africi i Latinskoj Americi. Ne očekujemo nikakvo čudo“, poručio je Lavrov.
Prema njegovoj oceni, Sjedinjene Američke Države u najboljem slučaju predstavljaju konkurenta Rusiji, a u najmanju ruku protivnika koji nije spreman na poštenu konkurenciju.
Kao primer naveo je reakciju američkog ministra finansija Skota Besenta na dogovor Moskve i Vašingtona o dizel-gorivu.
Besent je, komentarišući taj sporazum, naglasio da se radi isključivo o izuzetku od postojećeg sankcionog režima, dok američke sankcije protiv Rusije ostaju na snazi.
Lavrov je time ukazao da pojedinačni ekonomski sporazumi ne predstavljaju dokaz promene ukupne politike Vašingtona prema Moskvi. Zbog toga je ponovio svoj osnovni stav: „Moramo da se oslanjamo samo na sebe.“
Ruski ministar se osvrnuo i na mogućnost povratka Rusije u Grupu osam, odbacujući takvu opciju kao nešto za šta Moskva više nema interesovanje.
„Sada govore da će, ako se Rusija bude dobro ponašala prema Ukrajini, između ostalog, sankcije postepeno biti ukidane i da će nas vratiti u ‘osmorku’. Nama to nije potrebno“, izjavio je Lavrov.
Podsetio je da je Rusija godinama pokušavala da sa zapadnim državama uspostavi odnose zasnovane na poštenim sporazumima i ravnopravnoj saradnji. Takvi predlozi, kako je naveo, posebno su dolazili do izražaja nakon Putinovog govora na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 2007. godine.
Moskva, prema njegovim rečima, nije želela da bude samo pridruženi učesnik međunarodnih formata koje su već uspostavile zapadne zemlje, već partner sa jednakim pravima u odlučivanju.
Lavrov je ocenio da je nekadašnje rusko članstvo u G8 zapravo više ličilo na format „sedam i po“, jer Rusija nije imala mogućnost da učestvuje u najvažnijim finansijskim raspravama i donošenju odluka.
Rusija je ušla u Grupu osam 1997. godine, ali su zapadne države nakon pripajanja Krima Rusiji 2014. suspendovale njeno učešće. Od tada taj međunarodni format nastavlja da funkcioniše kao Grupa sedam, odnosno G7.
Iskustva iz odnosa sa zapadnim zemljama, prema oceni šefa ruske diplomatije, uticala su na promenu spoljnopolitičkih prioriteta Moskve i njeno snažnije usmeravanje prema evroazijskom prostoru.
„Pouke koje izvlače sadašnje generacije ruskih političara zahtevaju usredsređivanje na ‘evroazijstvo’. Neki kažu da naš grb, dvoglavi orao, gleda levo i desno. Ne, on gleda na Zapad i na Istok“, poručio je Lavrov.
Govoreći o sukobu u Ukrajini, ministar je naglasio da Rusija kao svoj glavni bezbednosni prioritet vidi trajno otklanjanje pretnji koje dolaze sa zapadnog pravca.
Za nastanak tih pretnji optužio je zapadne države, ocenjujući da one vode rat protiv Rusije posredstvom Ukrajine.
„Sada je naš prioritet da pouzdano otklonimo sve pretnje koje postoje na zapadnom pravcu, pre svega kao posledicu rata koji je Zapad pokrenuo protiv Rusije ‘rukama i telima’ Ukrajinaca, da zaštitimo čast i dostojanstvo ruskih ljudi, ljudi ruske kulture, njihovo pravo na maternji jezik i svoju veru“, zaključio je Lavrov.
