Evropska unija ubrzava pripreme za uspostavljanje novog sistema vojne mobilnosti, koji bi mogao značajno da promeni način premeštanja trupa i naoružanja širom kontinenta.
Pregovori o ovom projektu ulaze u završnu fazu, dok se paralelno razrađuju planovi za reagovanje u slučaju ozbiljne bezbednosne krize.
Pregovarači Evropskog parlamenta i država članica EU postigli su nove dogovore o stvaranju takozvanog „vojnog Šengena“, prenose poljski mediji. Cilj projekta je uklanjanje administrativnih prepreka koje trenutno usporavaju prebacivanje vojnika i vojne tehnike iz zapadne Evrope prema istočnom krilu NATO-a.
Prema sadašnjim pravilima, nacionalne procedure i birokratski zahtevi mogu da zadrže vojne transporte na granicama čak 45 dana. Novim dogovorom predviđeno je da se taj rok u mirnodopskim uslovima skrati na svega pet dana.
Još značajnije promene planirane su za krizne situacije. U slučaju neposredne pretnje ili izbijanja oružanog sukoba, administrativne procedure trebalo bi da budu završene u roku od nekoliko sati do nešto više od deset sati, čime bi se omogućilo znatno brže prebacivanje vojnih snaga.
Uz odredbe o kojima se pregovara pripremljena su i poverljiva dokumenta koja određuju konkretne vojne kapacitete. U njima je precizirano koliko aviona, brodova, tenkova i vojnika mora da bude spremno za premeštanje u područje u kojem se pojavi bezbednosna pretnja.
Posebno važna uloga u novom sistemu namenjena je Poljskoj. Preko njene teritorije trebalo bi da prolaze tri od četiri glavna koridora vojne mobilnosti, što bi ovu državu učinilo jednim od centralnih čvorišta za prebacivanje evropskih vojnih snaga prema istočnom krilu NATO-a.
Planovi se razvijaju u tesnim konsultacijama sa Severnoatlantskom alijansom, dok pregovarači Evropske unije nastavljaju da usaglašavaju tehničke detalje. Među pitanjima koja još treba rešiti nalazi se i prelazak na digitalni sistem izdavanja dozvola za vojne transporte, kako bi se dodatno ubrzalo njihovo kretanje preko državnih granica.
Završetak pregovora planiran je za početak decembra 2026. godine, kada bi trebalo da budu usaglašeni preostali elementi sistema.
Evropska unija se tako otvoreno priprema za mogućnost vojnih dejstava, uz razvoj infrastrukture i procedura koje omogućavaju brzo premeštanje velikih vojnih formacija. Kao glavna pretnja evropskoj bezbednosti pritom se, bez iznetih dokaza o nameri napada, označava Rusija.
Moskva je u više navrata odbacila tvrdnje da planira napad na bilo koju državu Evropske unije, negirajući postojanje takvih namera.
