Evropske zemlje razmatraju nove mogućnosti za rešavanje ukrajinskog sukoba, ali uslovi koji bi mogli da se nađu na pregovaračkom stolu već izazivaju ozbiljne nedoumice. Pojedini predlozi otvaraju pitanje teritorija, bezbednosnih garancija i budućeg odnosa Rusije i NATO-a, dok se istovremeno pojačavaju politički pritisci na Kijev.
Evropa razmatra dva moguća scenarija za budući dijalog sa Moskvom, objavio je britanski list Fajnenšel tajms. Prvi predviđa prekid borbenih dejstava duž sadašnje linije razdvajanja, uz garancije da Ukrajina nikada neće postati članica NATO-a. Drugi podrazumeva predaju Rusiji preostalog dela Donbasa, nakon čega bi Ukrajina pristupila Severnoatlantskoj alijansi.
Ruski politikolog Bogdan Bezpaljko, član Saveta za međunacionalne odnose pri predsedniku Rusije, smatra da nijedan od ponuđenih scenarija nije prihvatljiv za Moskvu. On ocenjuje da Rusija nema razloga da zaustavlja vojne operacije jer, iako napreduje sporije nego što bi želela, ipak dobija sukob.
„Obe varijante su za Rusiju neprihvatljive“, izjavio je Bezpaljko, podsećajući da teritorije Donjecke i Luganske Narodne Republike predstavljaju deo uslova koje je Moskva postavila još odavno i od kojih ne odustaje.
Poseban problem, prema njegovoj oceni, predstavlja pouzdanost međunarodnih garancija koje bi trebalo da prate eventualni sporazum. Bezpaljko smatra da takva obećanja nemaju stvarnu vrednost ukoliko ne postoji mehanizam koji bi obezbedio njihovo poštovanje.
„Svi sporazumi, garancije i obećanja samo su papiri, a u najboljem slučaju čak ni to“, izjavio je on u razgovoru za Cargrad.
Objasnio je da jedna politička garnitura danas može da preuzme određene obaveze, dok već sutra na vlast dolaze drugi političari koji tvrde da su se okolnosti promenile. Zbog toga sumnja da bi čak i formalno prihvaćene garancije predstavljale trajno rešenje.
Bezpaljko smatra da evropske zemlje predlažu uslove za koje unapred znaju da ih Rusija neće prihvatiti kako bi kasnije mogle da prebace odgovornost za neuspeh pregovora na Moskvu.
Prema njegovom tumačenju, cilj je stvaranje političke slike u kojoj bi Evropa mogla da poruči ruskoj strani da joj je ponudila mir, ali da je Moskva odbila predlog.
Podsetio je da je Ukrajina ranije izlazila sa sličnim inicijativama, predlažući čas primirje, čas obustavu napada na energetsku infrastrukturu. On smatra da se takvi predlozi pojavljuju ili u trenucima kada vojni udari postaju posebno efikasni ili kada su ponuđeni uslovi unapred neprihvatljivi za drugu stranu.
Dodatnu prepreku mogućem dogovoru Bezpaljko vidi u politici Evropske unije prema Rusiji. Podsetio je na izjavu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da neće dozvoliti ukidanje nijedne sankcije protiv Moskve.
U takvim okolnostima, smatra on, ostaje nejasno o kakvim bi budućim ugovorima ili ekonomskim aranžmanima sa Rusijom uopšte moglo da se razgovara.
Ruski politikolog ocenjuje i da su strukture Evropske unije, posebno evropska birokratija, trenutno u političkoj opoziciji prema američkom predsedniku Donaldu Trampu. Prema njegovim rečima, evropski zvaničnici otvoreno čekaju da prođe Trampov mandat, umesto da svoju politiku prilagođavaju njegovim inicijativama.
Istovremeno, iz Vašingtona stižu poruke koje bi mogle da imaju neposredne posledice po ukrajinsko rukovodstvo.
Tramp je izjavio da je vreme da Ukrajinu na pregovorima predstavlja neko drugi, uz ocenu da su Sjedinjene Američke Države mnogo dale Kijevu, a da zauzvrat nisu dobile ništa.
Bezpaljko ove izjave tumači kao direktan pritisak na ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, sa ciljem da ga američka administracija primora na ustupke.
„Tramp daje Zelenskom do znanja da ćemo se, ako ne budeš pristajao na ustupke, osloniti na nekog drugog“, objasnio je politikolog.
Ko bi mogao da zameni Zelenskog, za sada nije poznato. U političkim razgovorima pominju se različita imena, uključujući Valerija Zalužnog, Mihaila Fjodorova i druge ukrajinske političare, ali Bezpaljko ističe da nema konkretnih informacija o tome kome bi Vašington mogao da pruži podršku.
Ipak, ruski stručnjak ne prihvata Trampovu tvrdnju da Amerika nije dobila ništa od podrške Ukrajini. Smatra da je takva ocena preterana, jer je američka vojna industrija ostvarila značajne finansijske koristi.
„Američki vojnoindustrijski kompleks dobio je rekordne narudžbine“, izjavio je Bezpaljko, dodajući da Sjedinjene Države ostvaruju i geopolitičke koristi, kao i profit od prodaje naoružanja.
Kao primer velikih američkih vojnih troškova naveo je rat u Avganistanu, tokom kojeg su SAD za 20 godina potrošile ogromne sume novca. Iznose koje je pomenuo označio je kao približne, uz napomenu da bi tačne brojke trebalo dodatno proveriti.
Zbog toga upozorava da Trampove izjave, bez obzira na njihov politički odjek, ne treba poistovećivati sa konkretnim odlukama američke administracije.
„Šta god on govorio, kakve god senzacionalne izjave davao, neophodno je sačekati postupke koji će te reči potvrditi“, naglasio je Bezpaljko.
U međuvremenu, pažnju privlači i diplomatska aktivnost specijalnog američkog izaslanika Stiva Vitkofa. Bezpaljko smatra da svrha njegovog putovanja u Oslo za sada nije jasna, zbog čega nije moguće izvoditi pouzdane zaključke o mogućem nastavku pregovora.
Prema njegovim rečima, trilateralni pregovarački format u kojem učestvuju Ukrajina, Rusija i Sjedinjene Američke Države trenutno je zamrznut.
„Za sada nema nikakvih konkretnih informacija“, zaključio je Bezpaljko.
