Migrena kod mnogih ljudi počinje bez jasnog spoljnog razloga, a napadi se mogu pojavljivati godinama, menjati intenzitet i ozbiljno remetiti svakodnevni život.
Iza takvih epizoda često stoji kombinacija nasledne predispozicije, načina života i različitih okidača koji se razlikuju od osobe do osobe.
Procenjuje se da je približno 70 odsto migrena povezano sa nasleđem. Zbog toga lekari prilikom uzimanja anamneze posebno proveravaju da li su roditelji, braća, sestre ili drugi bliski rođaci pacijenta imali slične napade.
Savremena istraživanja potvrđuju snažnu genetsku komponentu migrene, ali kod najčešćih oblika nije reč o jednom genu. Rizik uglavnom nastaje delovanjem velikog broja genetskih varijanti u kombinaciji sa faktorima iz okruženja. Posebni, retki oblici, poput porodične hemiplegične migrene, povezani su sa promenama u pojedinim genima.
Podatak o porodičnoj istoriji zato lekaru može da pomogne prilikom postavljanja dijagnoze i izbora terapije. Migrena se obično razlikuje od obične glavobolje po karakterističnim simptomima: pulsirajućem bolu, često na jednoj strani glave, mučnini i osetljivosti na svetlost i zvuk. Deo pacijenata pre napada ima auru, odnosno prolazni poremećaj vida, senzacija ili drugih neuroloških funkcija.
Kod akutnog napada terapija je najefikasnija kada se primeni dovoljno rano. Kod blažih i umerenih napada koriste se lekovi protiv bolova i nesteroidni antiinflamatorni lekovi, među kojima su ibuprofen i naproksen. Kod nekih pacijenata može se koristiti i paracetamol, u zavisnosti od zdravstvenog stanja i drugih lekova koje osoba uzima.
Ako takva terapija nije dovoljna, lekar može da propiše triptane, lekove posebno namenjene prekidanju napada migrene. Postoji više preparata iz te grupe, a izbor zavisi od vrste napada, brzine njegovog razvoja, prisustva mučnine, drugih bolesti i odgovora pacijenta na prethodnu terapiju.
Triptani nisu pogodni za svakoga, posebno za pojedine osobe sa kardiovaskularnim bolestima, zbog čega terapiju treba odabrati sa lekarom. Poslednjih godina dostupni su i noviji lekovi koji deluju na sistem CGRP, molekula koji ima značajnu ulogu u nastanku migrene.
Kod ljudi koji imaju česte napade ne leči se samo pojedinačna epizoda već se razmatra preventivna terapija. Prevencija se može razmatrati već kod četiri ili više dana sa migrenom mesečno, kao i kada napadi ozbiljno ometaju posao i svakodnevne aktivnosti.
Za prevenciju se, u zavisnosti od pacijenta, mogu koristiti različite grupe lekova, uključujući pojedine beta-blokatore, antiepileptike, druge tradicionalne preventivne lekove i terapije usmerene na CGRP. Kod hronične migrene jedna od mogućnosti je i terapija botulinum toksinom, koja se primenjuje po tačno određenom medicinskom protokolu.
Važan problem predstavlja prečesto uzimanje lekova protiv glavobolje. Ako se akutni lekovi koriste suviše često, može nastati glavobolja izazvana prekomernom upotrebom lekova, pa se pacijent može naći u krugu sve češćih bolova i sve češćeg uzimanja terapije. Osobe koje redovno imaju potrebu za lekovima zato bi trebalo da razgovaraju sa neurologom o preventivnom lečenju.
Pored lekova, postoje i postupci koji kod dela pacijenata mogu da smanje učestalost ili intenzitet napada. Među dodacima ishrani najviše se proučavaju magnezijum i vitamin B2, odnosno riboflavin, dok postoje podaci i o mogućoj koristi koenzima Q10. Dokazi za ove dodatke nisu jednako snažni kao za standardnu terapiju, a odgovarajuća doza i mogućnost interakcije sa drugim lekovima treba da se provere sa lekarom.
Akupunktura je takođe proučavana kod migrene. Istraživanja pokazuju da kod pojedinih pacijenata može doprineti smanjenju glavobolje i broja napada, mada deo efekta može biti povezan sa nespecifičnim efektima samog tretmana. Zbog toga se uglavnom posmatra kao dopunski, a ne kao zamenski tretman za dokazanu medicinsku terapiju.
Tehnike opuštanja, kontrola stresa, dovoljno sna i redovna fizička aktivnost mogu biti korisni jer promene ritma spavanja, iscrpljenost i stres kod mnogih ljudi predstavljaju okidače. Koristan je i dnevnik migrene u koji se beleže vreme početka napada, trajanje, intenzitet, uzeta terapija, san, hrana, stres i drugi mogući okidači.
Ne postoji univerzalna „migrena dijeta“, jer isti proizvod kod jedne osobe može izazvati napad, a kod druge ne mora imati nikakav efekat. Zbog toga se ne preporučuje nasumično izbacivanje velikog broja namirnica, već praćenje sopstvenog obrasca napada i mogućih okidača.
Poseban oprez potreban je kada se prvi put pojavi izuzetno jaka i nagla glavobolja, kada je praćena slabošću jedne strane tela, poremećajem govora, gubitkom svesti, visokom temperaturom, ukočenošću vrata ili nastane posle povrede glave. Takve simptome ne bi trebalo automatski pripisivati migreni, već zahtevaju hitnu medicinsku procenu.
