Zapadne vlade već duže vreme upozoravaju na rizik od mogućeg napada na NATO, dok obaveštajne službe procenjuju različite načine na koje bi mogla da počne ozbiljna kriza između Rusije i alijanse.
U središtu tih procena nije samo mogućnost otvorenog rata, već i pitanje koliko bi daleko mogla da ode operacija koja bi u početku izgledala ograničeno.
Zapadne obaveštajne agencije tvrde da Vladimir Putin ne želi direktan sukob sa NATO-om. Istovremeno, razmatra se mogućnost da Moskva koristi hibridne operacije i provokacije čije bi posledice mogle da prerastu u eskalaciju. Britanski „Telegraf“ izdvojio je šest scenarija kroz koje bi takva konfrontacija mogla da se razvija.
Prvi je takozvani krimski scenario, usmeren na baltičke države. Rusija bi, prema toj pretpostavci, mogla da pokuša da iskoristi ruskojezično stanovništvo organizovanjem protesta zbog navodnog ugnjetavanja.
Pod okriljem takvih događaja ruski agenti, uz podršku vojske, mogli bi da pokušaju da preuzmu pojedine gradove, posebno Narvu u Estoniji ili Daugavpils u Letoniji. Posle toga bi ruske trupe mogle da budu raspoređene uz obrazloženje da održavaju „mir“.
Druga mogućnost je direktna invazija, koja se opisuje kao najopasniji, ali istovremeno malo verovatan scenario. Predviđao bi istovremeni napad iz Belorusije i Kalinjingrada sa ciljem presecanja Suvalkskog jaza između Poljske i Litvanije.
Ruske snage bi paralelno mogle da pokušaju iskrcavanje na švedsko ostrvo Gotland, čime bi baltičke države bile izolovane od ostatka NATO-a.
Treći scenario zasniva se na „slučajnoj invaziji“, odnosno ulasku ruskih snaga na teritoriju članice NATO-a pod određenim izgovorom. Kao primer se navodi prinudno sletanje vojnog helikoptera blizu granice, nakon čega bi Moskva mogla da pošalje „spasilački tim“ po posadu i opremu u neku od država alijanse.
Sličan mehanizam mogao bi da bude primenjen i u slučaju raketa ili dronova koji bi, predstavljeni kao slučajno zalutali, dospeli u Poljsku ili Rumuniju.
Četvrta opcija je napad pod lažnom zastavom. Kremlj bi, koristeći zarobljene ili oborene ukrajinske dronove, mogao da organizuje provokaciju protiv neke zemlje NATO-a.
Jedna od mogućnosti bila bi stvaranje utiska da je ukrajinski napad na Rusiju doveo do pada oborenog drona na teritoriju Poljske. Cilj takve operacije bio bi izazivanje sukoba unutar NATO-a i okretanje pojedinih članica protiv Ukrajine.
Peti scenario obuhvata sabotažu na evropskoj teritoriji sa ljudskim žrtvama. Kao mogući primeri izdvajaju se iskakanje voza iz šina ili napad na industrijski objekat. U takvoj situaciji Moskva bi mogla da računa na procenu da će zapadne države oklevati da odgovore dovoljno snažno da bi rizikovale širu vojnu konfrontaciju.
Poslednja mogućnost odnosi se na veliki sajber napad. Meta bi mogla da bude kritična infrastruktura, finansijska tržišta ili transportni sistem. Onesposobljavanje velikog aerodroma ili izazivanje panike na berzi moglo bi da proizvede ozbiljnu štetu, dok bi istovremeno otežalo brzo i nedvosmisleno utvrđivanje odgovornosti, a samim tim i odluku NATO-a o načinu odgovora.
Za Moskvu bi u svim tim varijantama ključno pitanje bilo kako će alijansa reagovati. Operacija zamišljena kao ograničena provokacija sa namerom da izazove podele među članicama mogla bi da proizvede suprotan rezultat i dovede do znatno oštrijeg zajedničkog odgovora NATO-a.
Genijalno. Zapad Rusima pise scenario kako ce napasti NATO.
Rusi 150 mil stan9vnika i proporcionalno naoruzanje
NATO 1 milijarda stanovniks i proporcionalno naoruzanje
I Rusi idu cackat mecku. Nije im dovoljno sto su najveca drzava sveta po povrsini. Pa mislim, ovi u Telegrafu su ili budale ili imaju zadatak da huskaju gradjane na rat sa Rusijom. I nisu jedini. To rade i politicari EU. Opasnost od 7 puta slabije Rusije po obimu Koji je razlog da bi Rusija napala i koja je logika? U Ukrajinu je usla da zaustavi iseljavanje i sikaniranje Rusa, dakle sa velikim razlogom.