Hronični umor više nije samo prolazno stanje izazvano napornim danom ili manjkom sna.
Lekari upozoravaju da iscrpljenost koja traje nedeljama često može biti signal mnogo ozbiljnijih problema u organizmu, a sve više ljudi upravo zbog toga završava na pregledima.
Iza osećaja konstantnog umora, kako upozoravaju stručnjaci, često se kriju poremećaji koje ljudi dugo ne primećuju. Među najčešćim uzrocima nalaze se nedostatak vitamina i mikroelemenata, anemija, dijabetes, problemi sa štitnom žlezdom, srčano-krvna oboljenja, depresija, ali i različiti autoimuni procesi.
Poseban problem je što mnoga od tih stanja dugo prolaze gotovo bez jasnih simptoma. Organizam neko vreme uspeva da funkcioniše pod opterećenjem, ali kada se resursi iscrpe, dolazi do ozbiljnog pada energije, koncentracije i opšteg stanja organizma.
Tokom preventivnih pregleda kod velikog broja pacijenata otkrivaju se skriveni metabolički poremećaji koje ranije nisu ni primećivali. Procene pokazuju da se takvi problemi registruju kod približno trećine ljudi koji dolaze na rutinske kontrole.
Lekari upozoravaju da savremeni način života dodatno pogoršava situaciju. Hronično nespavanje zbog posla, stalni rokovi, stres i nedostatak pravog odmora postali su svakodnevica koju mnogi više i ne smatraju problemom, iako upravo takav ritam postepeno iscrpljuje organizam.
Na tom nivou telo počinje sporije da funkcioniše. Metabolizam se usporava, pažnja slabi, a tolerancija na stres postaje sve manja. Vremenom dolazi do sistemskih poremećaja koji mogu da ostave posledice na čitav organizam.
Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da se mnoge bolesti danas pojavljuju kod znatno mlađih ljudi nego ranije. Metabolički poremećaji koji su nekada bili karakteristični uglavnom za osobe starije od četrdeset godina sada se sve češće dijagnostikuju i kod tridesetogodišnjaka.
Stručnjaci kao glavne razloge navode sedelački način života, stalnu dostupnost visokokalorične hrane, poremećen ritam spavanja i odsustvo kvalitetnog oporavka organizma. Uprkos tome što moderna medicina sve više insistira na prevenciji, upravo promena svakodnevnih navika ostaje najteži korak za većinu ljudi.
Zbog toga lekari upozoravaju da dugotrajni umor ne bi trebalo ignorisati niti ga automatski pripisivati poslu ili stresu. U mnogim slučajevima upravo iscrpljenost predstavlja prvi signal da organizam već duže vreme radi na granici svojih mogućnosti.
