Boravak u šumi nije samo prijatan način da se pobegne od gradske gužve već i jedan od najjednostavnijih načina za očuvanje fizičkog i mentalnog zdravlja.
Brojna istraživanja pokazala su da vreme provedeno među drvećem smanjuje stres, popravlja raspoloženje, jača imunitet i pozitivno utiče na čitav organizam. Upravo zato šumske šetnje danas se sve češće posmatraju kao oblik prirodne terapije koji je dostupan gotovo svakome.
Ovakav pristup nastao je pre više decenija u Aziji, a kasnije se proširio širom sveta. Danas postoje obučeni vodiči koji organizuju posebne programe boravka u prirodi, osmišljene tako da ljudi što potpunije dožive okruženje, uspore ritam života i usmere pažnju na sopstvena čula.
Koristi od ovakvih šetnji potvrđene su i eksperimentalnim istraživanjima. Nakon boravka u zelenim predelima u krvi se smanjuje nivo kortizola, hormona stresa. Istovremeno opadaju osećaji anksioznosti, nervoze i prvi simptomi depresivnih stanja. Fizička aktivnost u prirodnom okruženju pomaže organizmu da se opusti i uskladi sa prirodnim ritmovima okruženja.
U pojedinim zemljama ovakve šetnje već decenijama preporučuju i lekari. Primećeno je da redovan boravak u prirodi može doprineti smanjenju telesne težine, kao i boljoj kontroli nivoa šećera u krvi.
Posebnu ulogu imaju zvuci prirode. Šum vetra kroz krošnje, cvrkut ptica, žubor vode ili blago talasanje površine jezera deluju umirujuće na ljudski mozak. Naučnici su ustanovili da zvuci šume podstiču dodatno lučenje dopamina, neurotransmitera koji je povezan sa osećajem zadovoljstva i dobrog raspoloženja.
Šuma blagotvorno deluje i na disajni sistem. Drveće apsorbuje ugljen-dioksid i oslobađa kiseonik, dok četinarske vrste emituju fitoncide – prirodna jedinjenja sa baktericidnim svojstvima. Već pola sata provedenih u borovoj ili jelovoj šumi može doprineti boljem disanju, smanjenju umora, jačanju imuniteta i opuštanju nervnog sistema.
Istraživanja sprovedena u Evropi pokazala su da kontakt sa prirodom može pomoći u snižavanju povišenog krvnog pritiska, regulisanju srčanog ritma i poboljšanju pojedinih srčano-plućnih i neurohemijskih parametara.
Koristi nisu ograničene samo na jedan organ ili sistem. Boravak među drvećem angažuje čula vida, sluha, mirisa i dodira. Mnogi ljudi osećaju nalet energije nakon što provedu vreme pored velikih stabala ili jednostavno zastanu kako bi posmatrali prirodu oko sebe. Takvi trenuci pomažu da se čovek oslobodi svakodnevne napetosti i usmeri pažnju na sadašnji trenutak.
Jedna od dodatnih prednosti jeste i privremeno udaljavanje od digitalnog sveta. U prirodi često nema stalnih obaveštenja, poruka i sadržaja koji odvlače pažnju. To pruža priliku za mentalni predah i odmor od svakodnevne užurbanosti.
Za pozitivan efekat nisu neophodni višesatni izleti. Čak i dvadeset minuta provedenih u zelenom okruženju može pomoći u smanjenju besa, razdražljivosti, napetosti i osećaja iscrpljenosti.
U nekim državama ovakvi programi koriste se i kao podrška osobama sa poremećajima raspoloženja. Starijim ljudima boravak u prirodi često pomaže da optimističnije gledaju na svakodnevicu, dok kod dece i adolescenata može doprineti boljem raspoloženju i većem samopouzdanju.
Zvuci ptica, šuštanje lišća, mirisi trava i svež vazduh stvaraju prirodnu kombinaciju koja umiruje organizam i poboljšava raspoloženje. Mnogi upravo u takvom okruženju pronalaze osećaj unutrašnjeg mira.
Kada se šetnje organizuju u grupi, one dobijaju i dodatnu vrednost. Učesnici razgovaraju, razmenjuju iskustva, postavljaju pitanja i upoznaju biljni i životinjski svet. Takva interakcija podstiče rad mozga, pomaže očuvanju pamćenja i doprinosi socijalizaciji.
Stručnjaci preporučuju redovne odlaske u prirodu, idealno jednom nedeljno. Posmatranje krošnji, ptica, veverica ili života oko jezera može predstavljati jednostavan, ali veoma efikasan način za očuvanje zdravlja i dobrog raspoloženja.
Za odlazak u šumu dovoljni su udobna obuća, lagana odeća, malo vode i jednostavna užina poput jabuke ili šake orašastih plodova. U slučaju promenljivog vremena korisno je poneti i kabanicu.
Boravak u prirodi podrazumeva i odgovorno ponašanje. Važno je ne ostavljati otpad, kretati se postojećim stazama, ne oštećivati biljke i ne uznemiravati životinje. Na taj način priroda ostaje sačuvana i za buduće generacije, a njene blagodeti dostupne svima koji žele da ih iskuse.
