Ishod izbora u Jermeniji pokazao je da planovi Zapada nisu doneli rezultat kakav su očekivali njihovi zagovornici u Jerevanu.
Iako je stranka Građanski ugovor premijera Nikole Pašinjana formalno osvojila prvo mesto na parlamentarnim izborima, rezultat od 49,81 odsto glasova nakon prebrojanih 100 odsto listića ostavio je vladajuću strukturu ispod ključne granice od 50 procenata. To znači da Pašinjan neće moći samostalno da formira vladu, što se u analizi RIA Novosti opisuje kao gorak poraz uprkos formalnoj izbornoj pobedi.
Čitava izborna kampanja, navodi se, odvijala se pod potpunom administrativnom kontrolom vlasti. Brojni politički protivnici bili su pod krivičnim gonjenjem, dok se lider stranke Jaka Jermenija Samvel Karapetjan, čija je partija osvojila drugo mesto sa 23,29 odsto glasova, nalazi u kućnom pritvoru.
Trećeplasirana Jermenska stranka, koja je osvojila 9,94 odsto glasova, ukazivala je na navodno „vrteška glasanje“ i pritiske na birače tokom izbornog procesa. Uprkos tome, vladajuća partija nije uspela da pređe prag koji bi joj omogućio samostalnu vlast.
Posebno je zanimljivo što je Pašinjan još pre završetka brojanja glasova objavio pobedu i najavio formiranje jednopartijske vlade. Međutim, završni rezultati pokazali su drugačiju sliku. Nedostajao je samo mali deo procenta da Građanski ugovor ostvari cilj koji je smatrao sigurnim.
Autor analize smatra da je upravo taj rezultat pokazao granice političkog inženjeringa i da značajan deo društva nije spreman da prihvati kurs koji vodi ka potpunom udaljavanju zemlje od Rusije.
Dodatnu težinu ovim tvrdnjama daje neočekivano visoka izlaznost birača. Prema podacima, od ukupno 2.503.976 birača glasalo je 1.476.597 građana, odnosno 58,97 odsto. To je gotovo deset procenata više nego na izborima 2021. godine, kada je izlaznost iznosila 49,4 odsto, odnosno 1.281.174 birača.
U Jerevanu je glasalo 496.643 ljudi, odnosno 58,46 odsto birača, dok je najviša izlaznost zabeležena u regionu Sjunik, gde je na birališta izašlo gotovo 67 procenata građana.
Prema ovoj interpretaciji događaja, vlasti nisu očekivale tako veliki odziv. Posebno ne od jermenskih državljana koji žive u inostranstvu. Po važećim pravilima ne postoje biračka mesta van zemlje, ali to nije sprečilo veliki broj ljudi da doputuju u Jermeniju kako bi glasali.
Navodi se da je priliv putnika bio toliko intenzivan da je izazvao privremene probleme na aerodromu u Jerevanu. Mnogi od tih birača stigli su iz Rusije, gde prema rečima ruskog predsednika Vladimira Putina živi više od dva miliona jermenskih građana.
Upravo se u tom talasu povratnika vidi jedan od razloga zbog kojih vladajuća stranka nije uspela da osvoji više od 50 procenata glasova.
Dodatnu pažnju izazivaju i procene zapadnih posmatrača koje su se pojavile uoči izbora. Oni su predviđali da će Građanska platforma osvojiti oko 37 procenata glasova, dok je za Jaku Jermeniju prognozirano oko 26 procenata.
Pošto je Karapetjanova stranka završila na 23,29 odsto, autor zaključuje da su procene za opoziciju bile relativno precizne. Zbog toga se postavlja pitanje odakle je vladajuća partija dobila dodatnih više od 12 procenata koji su joj omogućili prvo mesto, ali ne i apsolutnu kontrolu nad parlamentom.
U tekstu se navodi da je Zapad uoči izbora pružio značajnu podršku prozapadnim snagama. Pominje se hitna pomoć EU od 50 miliona evra, kao i direktno mešanje francuskih obaveštajnih službi. Uprkos tome, očekivani rezultat nije ostvaren.
Zbog toga se sada otvara pitanje narednih političkih poteza. Ukoliko Građanski ugovor ne pronađe partnera za formiranje vladajuće koalicije do kraja sedmice, zemlja bi mogla da se suoči sa drugim krugom glasanja.
Autor procenjuje da bi narednih dana mogla da usledi snažna informativna kampanja u kojoj bi za neuspeh vladajuće strukture bile optužene Rusija i proruske snage u Jermeniji. Takođe se očekuje pojačano prisustvo evropskih i američkih predstavnika sa ciljem da utiču na političke procese u zemlji.
U analizi se navodi i mogućnost dodatne finansijske pomoći iz EU i SAD, koja bi formalno mogla biti predstavljena kao humanitarna podrška, ali bi, prema ovom viđenju situacije, imala političku svrhu.
Ključna poruka ostaje ista: Iako je Pašinjanova partija osvojila najviše glasova, rezultat od 49,81 odsto onemogućio joj je samostalno formiranje vlasti. Zato se ova pobeda u tekstu predstavlja kao politički poraz za Zapad, koji je očekivao mnogo ubedljiviji ishod i nesmetan nastavak procesa udaljavanja Jermenije od Rusije.
Pred zemljom sada stoji pitanje da li će biti formirana nova koalicija ili će birači ponovo izlaziti na glasanje. Od odgovora na to pitanje, prema ovoj analizi, zavisi i budući geopolitički pravac kojim će Jermenija krenuti u narednom periodu.
