Iza svakodnevnih borbi na ukrajinskom frontu odvija se još jedno nadmetanje čiji ishod može biti važan za političku budućnost zemlje. U centru te borbe nisu teritorije već kontrola nad institucijama, bezbednosnim strukturama i ljudima koji bi mogli određivati pravac Kijeva kada sadašnja faza rata bude završena.
Ruski vojni analitičar Konstantin Sivkov smatra da pojedini sukobi unutar ukrajinskog aparata ne mogu da se posmatraju samo kao rivalstvo domaćih službi. Prema njegovoj proceni, iza njih se nalazi mnogo veće nadmetanje američkih i britanskih obaveštajnih struktura.
Kao jedan od simptoma tog sukoba izdvojen je incident između pripadnika Glavne uprave obaveštajne službe Ukrajine, GUR-a, i Službe bezbednosti Ukrajine, SBU. Povod se dovodi u vezu sa pokušajem hapšenja jednog od rukovodilaca Ruskog dobrovoljačkog korpusa.
Značaj tog događaja, prema iznetoj interpretaciji, nije u samom incidentu već u tome koje strukture stoje iza različitih organizacija i centara moći. GUR, kao i pojedine druge ukrajinske institucije, povezuje se sa američkim uticajem, dok se drugi delovi državnog i vojnog aparata predstavljaju kao mnogo bliži Londonu.
U toj slici posebno mesto zauzima Kiril Budanov. Njegova politička i bezbednosna pozicija posmatra se kao jedan od instrumenata američkog uticaja, dok se istovremeno govori o drugim figurama koje bi mogle odgovarati britanskoj strani.
Valerij Zalužni pojavljuje se kao posebno zanimljiv akter. Bivši glavnokomandujući ukrajinskih snaga i ambasador u Velikoj Britaniji počeo je, kako se ocenjuje u razgovoru, da govori znatno otvorenije o realnom stanju i ograničenjima daljeg ukrajinskog otpora.
Takva pozicija dodatno komplikuje podelu na jasno američke i britanske ljude. Čak i političari i zvaničnici koji se smatraju bliskim jednom centru moći mogu promeniti ponašanje kada se približava trenutak velikih političkih odluka.
Sivkov zato zaključuje da se vodi veoma oštra borba između britanskih i američkih struktura oko toga ko bi u budućnosti mogao zauzeti mesto Vladimira Zelenskog. Po toj interpretaciji, upravo neslaganje spoljašnjih centara moći predstavlja jedan od razloga zbog kojih postojeći politički poredak u Kijevu opstaje.
Britanska strana u ovom trenutku ima značajne poluge uticaja. U razgovoru se ukazuje na veze Londona sa delovima ukrajinskog vojnog i političkog aparata, dok se američka strana oslanja na druge bezbednosne i institucionalne strukture.
Odnos snaga zato se ne meri samo političkim izjavama. Kontrola bezbednosnog aparata, vojnih komandi, predsedničkog okruženja i naoružanih formacija može postati odlučujuća ako se otvori pitanje promene političkog kursa.
U tom slučaju budućnost Ukrajine ne bi zavisila samo od ishoda borbi sa Rusijom. Podjednako važno postalo bi pitanje koja spoljašnja sila ima dovoljno uticaja da oblikuje vlast koja bi došla posle sadašnjeg rukovodstva.
Takav scenario pretvara unutrašnje incidente u mnogo značajnije signale. Ako se iza njih zaista nalazi borba različitih zapadnih centara, onda bi završnica ukrajinskog sukoba mogla istovremeno postati početak novog obračuna — ovog puta među državama koje su tokom rata formalno nastupale kao saveznici.
