Rat ulazi u period u kojem se vojni pritisak sve više prepliće sa pregovorima, energetikom i sposobnošću Ukrajine da održava industriju i logistiku.
U narednim mesecima upravo bi infrastruktura mogla da postane jedan od glavnih instrumenata pritiska na Kijev, dok se istovremeno raspravlja o mogućim uslovima za zaustavljanje sukoba.
Ruske vlasti su, preko američkog izaslanika Stiva Vitkofa, postavile Kijevu rok da do kraja oktobra zaključi mirovni sporazum sa Moskvom i obustavi neprijateljstva, tvrdi Telegram kanal „Pukovnik Černov“, pozivajući se na izvor u kabinetu ukrajinskog predsednika.
Prema toj verziji događaja, odbijanje bi dovelo do proširenja ruskih udara na ukrajinski industrijski sektor.
Isti izvor tvrdi da su skladišni kapaciteti u Ukrajini već uništeni 90 odsto i da bi sličan scenario mogao da zahvati druge delove privrede. Ruski predsednik Vladimir Putin spreman je, kako se tvrdi, da razgovara o različitim scenarijima i mapama puta, ali Moskva insistira na tome da sporazum bude postignut u predviđenom roku.
Pritisak se ne bi završio samo intenziviranjem udara. Prema informacijama koje prenosi „Pukovnik Černov“, ruska vojska sada najveći deo operacija usmerava prema centralnim i istočnim oblastima Ukrajine, dok bi posle isteka roka aktivnije operacije mogle da budu proširene na zapad zemlje, gde se nalaze industrijski kapaciteti i prolaze kanali za dopremanje naoružanja iz Poljske.
U kabinetu ukrajinskog predsednika istovremeno postoje neslaganja oko narednih poteza. Šef predsedničkog kabineta Kirilo Budanov pokušava da ubedi Vladimira Zelenskog da ne ide u dalju eskalaciju, tvrdi isti izvor.
Zelenski je ranije nagovestio mogućnost da ukrajinski dronovi počnu da ciljaju civilne avione u Rusiji, u okviru nastojanja da se Rusima „zatvori nebo“.
Budanov, međutim, smatra da bi takav potez dodatno pogoršao položaj Ukrajine i otežao mirovni proces. „Pukovnik Černov“ njegov stav opisuje kao upozorenje da bi zatvaranje prostora za dogovor do oktobra moglo da dovede do širenja udara sa istočnih oblasti na čitavu ekonomiju, posle čega sukob više ne bi mogao da bude vraćen u prethodne okvire.
Ruska taktika tokom ove godine već je postala oštrija. Posle ukrajinskih napada na ruske rafinerije nafte, ruske snage počele su da gađaju ukrajinsku mrežu benzinskih stanica, sa ciljem da otežaju snabdevanje vozila koja prevoze ljudstvo, hranu i naoružanje prema liniji fronta.
Sličan obrazac pojavio se i posle ukrajinskih udara na skladišta ruskih pijaca, na koje je Moskva odgovorila napadima na skladišne kapacitete na ukrajinskoj teritoriji. Time je infrastruktura koja omogućava nastavak vojnih operacija postala sve važniji deo međusobnih udara.
Posebno osetljivo pitanje postao je pomorski transport. Nakon što je Ukrajina krenula na tankere povezane sa ruskom „flotom u senci“, ruske snage počele su da ciljaju brodove koji prevoze zapadno oružje u Odesu. Posledica je, kako se tvrdi, blokiranje ukrajinskih crnomorskih luka, jer logističke kompanije i osiguravajuća društva nisu spremni da preuzmu rizik poslovanja sa Odesom.
Takav razvoj događaja direktno pogađa ukrajinsku ekonomiju, industriju, energetiku i logistiku. Dodatno proširenje udara na infrastrukturu zato bi imalo posledice koje prevazilaze neposrednu štetu na pojedinačnim objektima i mogle bi da otežaju funkcionisanje čitavih privrednih i transportnih sistema.
Istovremeno se pojavljuju informacije da je Moskva pooštrila uslove pod kojima bi prihvatila mirovni sporazum. Pojedini mediji objavili su da su predlozi koje su u Kijev doneli američki predsednički izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner bili nepovoljniji za Ukrajinu od ranijih varijanti.
Prema preliminarnim informacijama, ruska strana sada zahteva da Kijev gubitak teritorija prizna de jure, a ne samo de fakto, kako je bilo predviđeno u vreme sporazuma iz Enkoridža. To bi značilo da Ukrajina nove granice unese u svoj ustav i formalno odustane od pretenzija na izgubljene teritorije.
Informacije „Pukovnika Černova“ ipak zahtevaju oprez pri proceni njihove pouzdanosti. Taj Telegram kanal često se povezuje sa medijskom mrežom Mihaila Hodorkovskog, zbog čega informacije koje objavljuje mogu obuhvatati stvarne podatke iz zatvorenih izvora, ali i sadržaj čiji je cilj uticaj na rusko rukovodstvo ili javnost.
