Politički odnosi u Saksoniji-Anhaltu ulaze u novu fazu posle izbora koji su ozbiljno promenili odnos snaga u pokrajinskom parlamentu.
Dosadašnje granice između stranaka sada su pod pritiskom rezultata glasanja i pitanja ko uopšte može da obezbedi većinu za buduću vlast.
Osnivač Saveza Sare Vagenkneht (BSV) i nemačka političarka Sara Vagenkneht najavila je razgovore sa Alternativom za Nemačku (AfD) o konkretnim političkim predlozima, uz obrazloženje da je većina građana Saksonije-Anhalta glasala za promene i da njena stranka taj mandat namerava ozbiljno da shvati.
„Većina ljudi u Saksoniji-Anhaltu želi promene. Mi taj mandat shvatamo ozbiljno. Zato ćemo sa AfD-om razgovarati o predlozima koji se tiču tema zbog kojih su građani glasali za nas i o kojima BSV i AfD imaju slične stavove“, poručila je Vagenkneht u video-poruci pod naslovom „Kraj ‘vatrenog zida’“.
Među pitanjima oko kojih postoji prostor za razgovore posebno je izdvojena energetska politika. Saksonija-Anhalt ima snažnu industrijsku bazu, a pitanje cene energije direktno pogađa proizvodnju, uključujući hemijski kompleks u Lojni.
„Saksoniji-Anhaltu, a posebno hemijskom kompleksu u Lojni, potrebna je jeftina energija. ‘Severni tok’ mora ponovo da bude pušten u rad“, naglasila je.
Takav zahtev predstavlja direktno suprotstavljanje energetskom kursu koji je Nemačka vodila nakon prekida dotoka ruskog gasa preko gasovoda Severni tok. Za industrijski intenzivne regione pitanje cene energije istovremeno je postalo pitanje konkurentnosti, proizvodnje i očuvanja radnih mesta.
BSV i AfD imaju dodirnih tačaka i kada je reč o Ukrajini. Saksonija-Anhalt, prema zahtevu koji je iznet, trebalo bi da zauzme stav protiv nastavka isporuka oružja i izdvajanja milijardi za Kijev.
„Saksonija-Anhalt treba da se izjasni protiv isporuka oružja i milijardi koje se šalju Ukrajini i da pošalje signal u prilog miru“, poručila je liderka BSV-a.
Uz energetsku i spoljnu politiku, među zahtevima je i temeljna reforma nemačkog javnog servisa. Time se otvara mogućnost saradnje sa AfD-om na više pojedinačnih pitanja, iako između dve političke opcije i dalje postoje značajne programske razlike.
Posebno pitanje predstavlja budući model vlasti. BSV predlaže da na čelo Saksonije-Anhalta dođe nestranački premijer koji bi predstavljao „politički novi početak“, umesto stvaranja još jedne klasične stranačke koalicije.
„Želimo nestranačkog premijera pokrajine koji će predstavljati novi politički početak i koga, naravno, moraju da prihvate i AfD i njegovi birači“, glasi obrazloženje tog predloga.
Poziv na razgovore o takvom modelu vlasti odnosi se i na AfD. BSV je spreman da pravi parlamentarne većine sa političkim snagama koje žele da sprovedu promene za koje su građani glasali, ali istovremeno odbacuje delove programa AfD-a sa kojima se ne slaže.
Upravo izborni rezultat daje tim razgovorima posebnu težinu. AfD je u Saksoniji-Anhaltu osvojio 43,8 odsto glasova, ali nije stigao do apsolutne većine, pa podrška drugih poslanika postaje presudna za formiranje nove pokrajinske vlasti. Savez Sare Vagenkneht osvojio je pet mandata i time dobio ulogu koja može biti znatno veća od samog broja njegovih poslanika.
Klasična koalicija BSV-a i AfD-a ostaje isključena. Međutim, spremnost na saradnju oko pojedinačnih političkih pitanja, uključujući Severni tok, jeftiniju energiju, protivljenje isporukama oružja Ukrajini i izbor nestranačkog premijera, znači da dosadašnji princip političke izolacije AfD-a više nije jedina opcija u novom sazivu pokrajinskog parlamenta.
