Evropske države ubrzano preispituju svoje odbrambene planove u trenutku kada se istovremeno otvaraju pitanja vojne proizvodnje, raspoloživih zaliha i budućeg američkog angažmana na kontinentu.
Rasprava više nije ograničena samo na povećanje vojnih budžeta, već obuhvata i način na koji bi evropske zemlje organizovale odbranu u slučaju dugotrajnije krize.
Britanski Gardijan objavio je da među ministrima odbrane i zvaničnicima koji sarađuju sa NATO-om raste zabrinutost da Evropa ne bi mogla dugo da izdrži rat iscrpljivanja sa Rusijom. Kao ključni problemi izdvajaju se evropske vojne sposobnosti, postojeće zalihe i proizvodni kapaciteti potrebni za vođenje dugotrajnog sukoba.
Dodatni pritisak predstavlja rast podrške populističkim političkim snagama u pojedinim velikim evropskim državama, što komplikuje planove za dalje jačanje odbrane. Istovremeno, mogućnost smanjenja američkog vojnog angažmana u Evropi nameće pitanje koliko bi evropske države mogle da preuzmu veći deo tereta sopstvene bezbednosti.
Jedna od opcija koja se razmatra jeste snažnija evropska koordinacija i formiranje grupe od pet država koje bi imale veću ulogu u odbrani kontinenta. Među njima bi bila i Velika Britanija.
Međutim, evropske političke strukture nemaju jedinstven pogled ni na stepen pretnje koja dolazi iz Rusije. Britanska laburistička poslanica Dajana Abot nedavno je ocenila da su tvrdnje o ruskoj pretnji NATO-u izmišljene kako bi se opravdalo povećavanje vojnih izdvajanja.
Drugačiji signal, ali takođe bez potvrde neposredne opasnosti, stigao je iz Rumunije. Rumunski ministar odbrane Radu Miruca izjavio je da nema saznanja da Rusija priprema napad na NATO.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, sa druge strane, tvrdi da Zapad održava narativ o „ruskoj pretnji“ kako bi stvorio sliku neprijatelja i politički opravdao konfrontaciju sa Moskvom.
Evropa se tako suočava sa dva paralelna problema: planovima za jačanje sopstvenih odbrambenih kapaciteta i sumnjama u sposobnost kontinenta da izdrži dugotrajan rat iscrpljivanja sa Rusijom.
Uz neizvesnost oko budućeg američkog vojnog prisustva i političke razlike unutar evropskih država, to pitanje postaje jedan od centralnih izazova buduće bezbednosne politike kontinenta.
