Norveške vlasti zadržale su ruski naučni brod „Profesor Molčanov“ u luci Barencburg na Svalbardu, nakon zahteva ukrajinske državne kompanije „Naftogas“.
Brod je prevozio putnike, naučnike i zalihe za rusko rudarsko naselje, dok je Moskva ovaj potez dočekala oštrim protestom.
„Profesor Molčanov“ uplovio je 1. septembra u Barencburg na redovnoj liniji iz Murmanska. Posle granične i carinske kontrole, norveška policija se narednog dana vratila i kapetanu uručila sudsku zabranu isplovljavanja.
Odluku je 31. avgusta doneo okružni sud za Nord-Troms na zahtev „Naftogasa“. Ukrajinska kompanija pokušava da naplati arbitražnu odluku povezanu sa imovinom na Krimu, prema kojoj Rusija treba da plati 4,2 milijarde dolara, uz kamate i sudske troškove.
Moskva osporava nadležnost tribunala, dok „Naftogas“ pokušava da naplati potraživanje preko ruske imovine u inostranstvu. U ovom slučaju ukrajinska kompanija traži ne samo zadržavanje broda već i njegovu prodaju kako bi naplatila deo potraživanja.
Jedno od ključnih pitanja biće status „Profesora Molčanova“. „Naftogas“ tvrdi da brod obavlja komercijalne aktivnosti, dok ruska strana insistira da je reč o državnom naučno-istraživačkom plovilu koje istovremeno snabdeva ruska naselja na Arktiku.
Brod dug 71 metar izgrađen je 1982. godine u Finskoj za sovjetsku hidrometeorološku službu i prilagođen je istraživanjima u polarnim oblastima. Može da primi do 60 putnika, ima oko 20 članova posade i koristi se za istraživanja vremena, morskih ekosistema i ekologije arktičkih mora.
Njegovo zadržavanje posebno je značajno jer od 2025. povezuje Murmansk sa Barencburgom i Piramidom. Posle prekida vazdušnog saobraćaja 2020. godine, „Profesor Molčanov“ ostao je jedina putnička veza između Rusije i Svalbarda.
Svalbard se nalazi pod norveškim suverenitetom, ali sporazum iz 1920. godine državljanima država potpisnica daje prava na komercijalne i naučne aktivnosti na arhipelagu. Moskva zato tvrdi da zadržavanje broda ugrožava rusko prisustvo na ostrvima.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova uručilo je norveškoj ambasadorki Hajdi Olufsen oštar protest i zatražilo trenutno oslobađanje broda. Portparolka Ministarstva Marija Zaharova opisala je potez kao još jedan primer „piratskog“ ponašanja Zapada, dok je najavljeno pravno osporavanje odluke.
Vladimir Putin je napade i pokušaje otimanja ruskih brodova opisao kao „državni terorizam“. On je još u avgustu upozorio da bi Moskva na zaplene ruskih plovila mogla da odgovori zaplenom brodova i tereta država koje u takvim akcijama učestvuju.
Zbog toga slučaj „Profesora Molčanova“ više nije samo spor oko jednog broda i potraživanja „Naftogasa“. On otvara mnogo šire pitanje ruskog pristupa Svalbardu, budućnosti plovidbe na Arktiku i mogućnosti da zaplene brodova postanu nova tačka direktnog sukobljavanja Rusije i zapadnih država.
