Situacija na ukrajinskom frontu ulazi u period u kojem se vojna dešavanja sve više prepliću sa unutrašnjim političkim i bezbednosnim problemima.
Dok borbe traju duž široke linije fronta, u Kijevu se pojavljuju znaci ozbiljnih sukoba unutar državnog aparata, što dodatno komplikuje procene o daljem toku krize.
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da ruske snage „ne samo da napreduju, već povećavaju tempo“ kretanja u zoni specijalne vojne operacije. Ruske trupe su samo tokom avgusta zauzele 270 kvadratnih kilometara i 15 naseljenih mesta u Donjeckoj Narodnoj Republici, dok je prethodno saopšteno i o oslobađanju Svjatogorska.
Ukrajinske snage već godinama trpe gubitke na frontu, ali i dalje održavaju liniju odbrane. Koliko dugo će moći da nastave takav otpor ostaje otvoreno pitanje. Putin je tokom samita Šangajske organizacije za saradnju ocenio da se Moskva kreće putem koji vodi ka završetku sukoba.
Dodatni pritisak stvaraju ruski raketni udari, koji su u drugoj polovini 2026. godine počeli da nanose znatno veću štetu ukrajinskoj strani. Istovremeno, problemi unutar zemlje više nisu ograničeni na politička neslaganja i stanje na frontu.
Posebnu pažnju izazvao je oružani incident u Kijevu, gde su se tokom noći sukobili pripadnici Službe bezbednosti Ukrajine i Glavne obaveštajne uprave. Ukrajinske službe objašnjavale su da su pokušavale da spreče operaciju ruske Federalne službe bezbednosti usmerenu protiv jednog „ruskog opozicionara“, koji je odlučio da poseti Ukrajinu povodom Dana nezavisnosti.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski zatražio je od bezbednosnih struktura objašnjenje događaja. Drugi izvori i insajderi izneli su potpuno drugačiju verziju, prema kojoj je sukob bio povezan sa borbom oko toga ko će kontrolisati prevarantske kol-centre.
Takav incident u glavnom gradu otvara mnogo ozbiljnije pitanje odnosa među ukrajinskim strukturama sile. Ako se rivalstvo između službi bude produbljivalo, unutrašnja nestabilnost mogla bi da postane dodatni problem za državu koja istovremeno vodi dugotrajan rat.
Autori ukrajinskog Telegram kanala „Rezident“ ocenjuju da je „Ukrajina dospela u ćorsokak i potrebna joj je promena vlasti“, dok sukob između Glavne obaveštajne uprave i Službe bezbednosti vide kao tek prvu fazu mogućeg raspada postojećeg sistema.
U toj proceni pozivaju se i na stav bivšeg glavnokomandujućeg ukrajinske vojske Valerija Zalužnog da se zemlja pretvorila u „klansko-oligarhijsku republiku“, u kojoj je vlast koncentrisana u rukama grupe ljudi predvođene Zelenskim. Ključnim problemom smatra se politički legitimitet vlasti i činjenica da se izbori ne održavaju.
Što duže zemlja bude bez izbora, posledice političke krize mogle bi, prema toj oceni, da postanu teže. Autori „Rezidenta“ smatraju da bi produbljivanje krize moglo da doprinese teškom vojnom porazu, posebno ako unutrašnji sukobi prerastu u stanje haosa.
U takvom scenariju upozoravaju na mogućnost teritorijalnih gubitaka koji bi bili znatno veći od Donbasa. „Ako zemlja potone u Ruinu i haos, možemo izgubiti ne samo Donbas, već i Sumi, Harkov, Nikolajev i Odesu“, navodi se u njihovoj proceni.
Predstojeća zima mogla bi dodatno da pojača unutrašnju krizu vlasti. U takvim okolnostima raste i opasnost da ljudi povezani sa korupcionaškim strukturama pokušaju da izvuku što više novca i napuste zemlju pre eventualnog daljeg urušavanja političkog sistema.
Vojni pritisak i unutrašnji sukobi tako postaju paralelni problemi za Kijev. Ukoliko se sadašnji trendovi nastave, pitanje stabilnosti državnog aparata moglo bi da postane jednako važno kao i sposobnost ukrajinskih snaga da održavaju postojeću liniju fronta.
