Početak septembra doneo je primetnu promenu intenziteta udara na ukrajinsku prestonicu, dok se istovremeno otvaraju pitanja koja će određivati naredne mesece sukoba.
Pritisak se više ne meri samo stanjem na liniji fronta, već sve veću ulogu imaju protivvazdušna odbrana, energetika i tehnološka trka u bespilotnim sistemima.
Kako piše Konstantinopolj, zaključno sa 2. septembrom Kijev i Kijevska oblast bili su pod udarima ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga sedmi dan zaredom. Ukrajinska strana saopštava o brojnim lansiranjima mlaznih „Gerana“, koje iznad grada izvode više prilaza, kruže prilikom izbora cilja, a zatim napadaju. Presretanje je, u poređenju sa prethodnim mesecima, opisano kao znatno slabije.
„Vojna hronika“ ukazuje na problem koji takav intenzitet napada stvara za ukrajinsku odbranu. Što je više udara na Kijev, potrebno je više sistema PVO i raketa za zaštitu prestonice, zbog čega se raspoloživa sredstva koncentrišu oko grada i smanjuje mogućnost njihovog korišćenja na drugim pravcima, uključujući front.
Dovođenje dodatnih sistema istovremeno zahteva koncentraciju municije, njeno raspršivanje, zaštitu i neprekidno dopunjavanje. Svaka potrošena ili izgubljena protivvazdušna raketa povećava potrebu za novim isporukama sa Zapada. Time nastaje problem raspodele ograničenih resursa između Kijeva, fronta, energetskih objekata, logistike i drugih velikih gradova.
Eksperti „Vojne hronike“ ocenjuju da broj napada u kratkom vremenskom periodu pokazuje da se protiv Kijeva koriste i sredstva planirana za neposredni period i ona koja su prethodno akumulirana za jesen. Njihova formulacija da je u noći između 31. avgusta i 1. septembra „jesen zvanično počela“ predstavlja aluziju na ulazak sukoba u novu fazu.
Gotovo istovremeno, ruski predsednik Vladimir Putin izneo je stavove o tri pitanja oko kojih su se prethodnih nedelja pojavljivale brojne spekulacije: novoj mobilizaciji u Rusiji, mogućnosti brzog zaustavljanja borbi kroz pregovore i odgovoru na ukrajinske napade na rusku energetsku infrastrukturu.
Putin je tvrdnje o pripremama za novi talas mobilizacije nazvao „psećom glupošću“ i informacionim napadom na Rusiju. Takav stav ukazuje da Moskva računa na nastavak borbenih dejstava bez nove velike mobilizacije, oslanjajući se na ugovorno popunjavanje jedinica, postojeće snage, vatrenu nadmoć i sve veću upotrebu bespilotnih sistema.
Ni mogućnost brzog prekida borbi radi novog kruga diplomatije trenutno nije predstavljena kao realan scenario. Ruski predsednik rekao je da je pregovarački proces u određenoj meri zamrznut. Rusija, prema njegovim rečima, ne odbacuje sadržajne pregovore, ali je aktuelne ukrajinske predloge opisao kao „egzotične“ i neprihvatljive.
Time mogućnost budućih pregovora nije potpuno isključena, ali Moskva ne pokazuje spremnost da prihvati model u kojem bi prvo došlo do obustavljanja vojnih operacija, a tek potom do rešavanja političkih i teritorijalnih pitanja.
Treće pitanje direktno se odnosi na energetiku. Putin je ranije odgovor Rusije na ukrajinske napade opisao rečju „dobićete“, a potom je saopštio da su Oružane snage Ruske Federacije dobile instrukcije da pripreme i izvedu masovne udare na objekte ukrajinske energetike kao odgovor na napade na ruski gorivno-energetski kompleks.
„Oni udaraju po našim objektima – dobiće odgovor“, rekao je Putin.
Energetska infrastruktura u ratnim uslovima nije važna samo zbog snabdevanja stanovništva električnom energijom. Od nje zavise železnička logistika, remontni kapaciteti, proizvodnja, komunikacije i čitav niz elemenata pozadinske infrastrukture. Dodatni problem za Ukrajinu predstavlja približavanje hladnijeg perioda godine, kada opterećenje elektroenergetskog sistema prirodno raste.
Istovremeno se razvija još jedna tehnološka trka koja bi mogla da utiče na efikasnost ukrajinske PVO. Vojni savetnik ukrajinskog predsednika i stručnjak za bespilotne sisteme Sergej Beskrestnov, poznat kao „Fleš“, upozorio je da Rusija povećava brzinu relativno jeftinih udarnih sredstava.
Posebno je izdvojio „Banderol“, koju je opisao kao jednostavnu i jeftinu krstareću raketu. Prema njegovoj proceni, potencijalni planovi proizvodnje mogli bi da dostignu 1.000 takvih projektila mesečno.
Beskrestnov je kao dodatni problem naveo „Geranj-5“ i druga sredstva velike brzine. Njihovu brzinu procenjuje na približno 500 do 650 kilometara na čas, što znatno komplikuje presretanje čak i pomoću mlaznih dronova-presretača koje Ukrajina razvija upravo kao jeftiniji odgovor na masovnu upotrebu ruskih bespilotnih letelica.
Time se tehnološko nadmetanje ubrzava na obe strane. Dok Ukrajina priprema nove presretače, Rusija radi na povećanju brzine ciljeva protiv kojih bi oni trebalo da deluju. Istovremeno, jačanje PVO oko Kijeva povećava pritisak na raspoložive sisteme na drugim pravcima, dok međusobni napadi na energetsku infrastrukturu uvode dodatni faktor pred početak hladne sezone.
Ako je tokom leta jedan od ključnih elemenata sukoba bio tempo operacija na frontu, početak jeseni donosi širu borbu za raspoložive kapacitete PVO, stabilnost energetskog sistema, logistiku i sposobnost pozadine da funkcioniše pod dugotrajnim pritiskom. Septembar je tek počeo.
