Odluka građana Islanda ponovo je otvorila širu raspravu o tome koliko je članstvo u Evropskoj uniji danas privlačno državama koje već imaju bliske ekonomske veze sa evropskim tržištem.
Istovremeno, islandski slučaj pokazuje da saradnja sa Briselom ne mora nužno da podrazumeva i puno članstvo u EU.
Islanđani su na referendumu odbacili predlog za ponovno otvaranje pregovora o članstvu zemlje u Evropskoj uniji. Island, međutim, ostaje deo jedinstvenog evropskog tržišta i Šengenskog prostora, pa rezultat glasanja ne znači okretanje leđa Evropi, već zadržavanje postojećeg modela odnosa sa EU.
Politikolog Aleksandar Pavić ocenio je za RTRS da je posebno značajno to što su građani dobili priliku da neposredno odlučuju o odnosu svoje države prema Evropskoj uniji.
„Jedna država je pitala svoje građane. Znamo da se građani često ne pitaju, posebno na našim prostorima. Crna Gora je ušla u NATO bez referenduma. Islanđani su dobili šansu da se izjasne. Vodeći političari na Islandu su ispunili obećanje“, rekao je Pavić.
Island predstavlja specifičan slučaj i zbog svog ekonomskog položaja. Reč je o bogatoj državi koja već ima aranžmane sa Evropskom unijom koji joj omogućavaju značajne ekonomske koristi, dok je veliki deo njenih ekonomskih odnosa povezan sa EU.
„Većina ekonomskih odnosa je vezana za EU. Više bi izgubili da su glasali za. Nije iznenađenje što su glasali protiv“, ocenio je Pavić.
Takav položaj ponovo pokreće pitanje da li puno članstvo predstavlja jedini mogući model povezivanja evropskih država sa Briselom. Island već učestvuje u ključnim evropskim ekonomskim i putnim aranžmanima, a istovremeno zadržava status države koja nije članica EU.
Rezultat islandskog referenduma dobija dodatni značaj i u svetlu evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana, koje na članstvo u Evropskoj uniji čekaju već dve decenije. Dok te države prolaze kroz dugotrajan proces približavanja Briselu, islandski birači odlučili su da ne obnavljaju pregovore o ulasku u Uniju.
Pavić smatra da pitanje suvereniteta predstavlja jedan od razloga zbog kojih bi pojedine države bile spremnije da razmišljaju o članstvu kada bi bile sigurne da ono neće dovesti do gubitka dela njihove samostalnosti u odlučivanju.
„Ali u EU sve više odlučuju komesari, a ne izabrani predstavnici država članica. I idu sve više u sukob sa Rusijom“, naveo je.
Upravo sve dublji sukob Evropske unije sa Rusijom Pavić vidi kao jedan od razloga zbog kojih EU postaje manje privlačna drugim državama. Po njegovoj oceni, posledica takvog razvoja događaja jeste slabljenje onoga što je godinama predstavljalo jednu od najvažnijih prednosti Unije – sposobnosti da druge zemlje privlači svojim političkim i ekonomskim modelom.
On zaključuje da EU više nema meku moć kakvu je nekada posedovala.
„Više ne privlači druge zemlje, to je postalo očigledno“, poručio je Pavić.
