Iščenko: Nemačka vojna industrija odlučila – Rat sa Rusijom je neizbežan

Nemačka konfrontacija sa Rusijom sve više se prepliće sa unutrašnjom borbom za vlast u Berlinu, gde odnos prema Moskvi postaje jedna od linija razdvajanja između političkih tabora.

Incident sa dronom, posle kojeg je Rusija optužena za pokušaj diverzije na nemačkoj teritoriji, uklopio se u znatno širu političku dinamiku.

Priča o incidentu najpre se pojavila u zapadnim medijima, zajedno sa procenama da bi Berlin mogao da je iskoristi za dodatno zaoštravanje odnosa sa Moskvom. Tek potom stigle su zvanične nemačke optužbe, dok pitanje ko je zaista stajao iza događaja nije bilo razjašnjeno.

Ruski politički analitičar Rostislav Iščenko smatra da je takav razvoj događaja povezan i sa unutrašnjom pozicijom nemačkog kancelara Fridriha Merca. Prema toj proceni, Mercova politička ekipa već je izabrala kurs zaoštravanja odnosa sa Rusijom i sada ima sve manje prostora za povratak ka politici približavanja.

Problem za kancelara predstavlja činjenica da deo njegovih političkih protivnika upravo na pitanju Rusije pokušava da zauzme suprotnu poziciju. Oni insistiraju na potrebi dogovora ili bar stabilizacije odnosa sa Moskvom, čime preuzimaju deo biračkog tela koje više ne želi dalju konfrontaciju.

U takvoj situaciji Mercu ostaje prostor među biračima koji smatraju da Nemačka mora da zauzme tvrđi stav. To podrazumeva upozorenja na rusku opasnost, ubrzano naoružavanje i opravdavanje velikih vojnih izdvajanja kao neophodnog odgovora na novu bezbednosnu situaciju.

Dodatni pritisak dolazi iz same nemačke politike. Protivnici kancelara već govore o mogućnosti da on ne završi puni mandat i da bi izbori mogli biti održani pre vremena. U takvoj atmosferi spoljnopolitička konfrontacija postaje i sredstvo za konsolidovanje sopstvenog biračkog bloka.

Iščenko ocenjuje da se tu pojavljuje još jedan važan faktor – vojnoindustrijski kompleks. Ogromna sredstva koja se usmeravaju u naoružavanje stvaraju industrijske strukture sa velikim ekonomskim interesom da takva politika bude nastavljena.

Kompanije koje posluju u vojnom sektoru raspolažu značajnim finansijskim i medijskim mogućnostima. Njihova podrška na izborima može postati važna političkim snagama koje zagovaraju povećanje vojnih rashoda i nastavak čvrstog kursa prema Moskvi.

Takva kombinacija interesa može dodatno učvrstiti politiku zaoštravanja. Što više novca ulazi u vojnu industriju, sve je širi krug kompanija, zaposlenih i političkih struktura kojima odgovara nastavak postojećeg pravca.

Incidenti poput onog sa dronom u tom kontekstu dobijaju mnogo veći politički značaj nego što bi imali izolovano. Oni omogućavaju vlastima da argumentuju potrebu za novim merama, većim vojnim budžetima i jačim bezbednosnim aparatom.

Istovremeno, politika prema Rusiji postaje deo borbe za nemačkog birača. Ako protivnici kancelara zauzmu prostor onih koji traže popuštanje napetosti, vlast ostaje upućena na građane koji podržavaju nastavak konfrontacije.

Zbog toga bi odnos Berlina i Moskve u narednom periodu mogao još snažnije da zavisi od unutrašnjih političkih potreba Nemačke. Spoljna politika, vojni izdaci i borba za opstanak vlasti sve više postaju deo istog procesa.