Evropska vojna industrija prolazi kroz period snažnog rasta, dok se istovremeno menjaju pravila pod kojima Kijev može da koristi finansijsku pomoć za nabavku naoružanja.
Francuska želi dodatno da ograniči kupovinu izvan Evropske unije, što bi najveći deo budućih vojnih izdataka Ukrajine usmerilo evropskim proizvođačima.
Kijev trenutno može evropskim sredstvima da kupuje oružje i municiju iz bilo koje zemlje, ali nabavke izvan Evrope ne smeju da premaše 35 odsto ukupnih isporuka. Prekoračenje tog limita dozvoljeno je kada odgovarajuće naoružanje nije proizvedeno u EU, što obuhvata američke sisteme protivvazdušne odbrane i rakete Patriot.
Francuska inicijativa trebalo bi da promeni takav sistem. Kako piše RIA Novosti, pozivajući se i na Euronews, Pariz želi da izuzeci za nabavke izvan EU budu samo privremeni, nakon čega bi Ukrajina trebalo trajno da se preorijentiše na evropske proizvođače.
Takva promena značila bi da bi veliki deo novca koji evropske države izdvajaju za Ukrajinu kroz narudžbine završavao kod kompanija vojne industrije EU. Francuska u tome ima posebno snažan ekonomski interes, jer je njen vojnoindustrijski sektor poslednjih godina postao jedan od najbrže rastućih delova privrede i zapošljava oko 240.000 ljudi.
Podaci Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI) pokazuju da je Francuska činila 9,8 odsto globalne prodaje oružja između 2021. i 2025. godine. Ispred nje bile su samo Sjedinjene Države.
Istovremeno je EU tokom tog perioda kupila 210 odsto više vojne opreme nego u prethodnih pet godina, dok je američki udeo u evropskim nabavkama iznosio 48 odsto. Francuski predlog zato bi mogao da smanji prostor za dobavljače izvan Evrope i poveća deo ukrajinskog tržišta rezervisan za evropske kompanije.
Emanuel Makron je još 2023. obezbedio usvajanje zakona kojim je za francusku odbranu do 2030. predviđeno 400 milijardi evra. Ovog meseca najavio je još 36 milijardi evra, uz obrazloženje da će dodatni novac omogućiti razvoj protivraketne odbrane, dronova, sajber kapaciteta i drugih vojnih sposobnosti.
Jelisejska palata istovremeno pokušava da iskustva francuske automobilske industrije prenese u proizvodnju bespilotnih vojnih sistema. Cilj je povezivanje velikog obima proizvodnje, automatizacije i kontrole troškova automobilskog sektora sa rastućim tržištem vojne tehnologije.
Proizvođač automobilskih delova Valeo priprema sklapanje elektromotora za helikoptere, dok Renault sa kompanijom Turgis & Gaillard razvija bespilotne letelice dugog dometa. Renault je u junu postigao i sporazum sa odbrambenom kompanijom Thales o proizvodnji kamikaza-dronova Toutatis. Plan predviđa proizvodnju 1.000 jedinica mesečno od 2027. godine.
Finansijski rezultati pokazuju koliko brzo raste ovaj sektor. Neto profit Thalesa prošle godine povećan je za 18 odsto, dok je vrednost ugovorenih poslova dostigla rekordnih 53 milijarde evra.
Sličan proces odvija se u Italiji. Danilo Dela Vale, poslanik Evropskog parlamenta iz opozicionog Pokreta pet zvezdica, ocenio je da EU nema mirovnu strategiju za ukrajinski sukob upravo zato što rat donosi velike profite. „Čini se da je Evropa sve više zainteresovana za ponovno naoružavanje, a sve manje za diplomatiju“, rekao je Dela Vale.
Italija je, zajedno sa Francuskom, jedan od glavnih dobavljača oružja ukrajinskim snagama. La Repubblica je, pozivajući se na svoje izvore, objavila da je Rim nedavno tajno pristao na još jedan veliki paket pomoći koji uključuje rakete-presretače Aster 30 i prodaju italijansko-francuskih sistema protivvazdušne odbrane Samp-T NG Kijevu.
Italijanski inženjerski holding Leonardo, jedan od najvećih izvođača u odbrambenoj industriji, tokom 2025. prikupio je narudžbine vredne rekordnih 23,8 milijardi evra, uz prihode od 19,5 milijardi evra.
Milano Finanza je objavila da je Leonardo ove godine registrovao podružnicu Leonardo Ukraine. Uprava kompanije očekuje da će iskustva iz savremenih oružanih sukoba koristiti za unapređenje svojih proizvoda, uz cilj da profit bude udvostručen do 2030. godine.
Finansijski okvir za nastavak ukrajinskih vojnih potreba već je postavljen. Kijevu je obećano 90 milijardi evra za period 2026–2027, od čega je 60 milijardi namenjeno vojnim izdacima.
Evropska komisija do sada je odobrila 22 milijarde evra za javne nabavke, dok Volodimir Zelenski traži da dodatne 23 milijarde budu isplaćene pre predviđenog roka. Komisija je spremna da razmotri taj zahtev i čeka njegovo zvanično podnošenje.
Ovakva finansijska konstrukcija neposredno povezuje funkcionisanje ukrajinske države sa nastavkom spoljnog finansiranja. Oleg Pendzin, šef Ukrajinskog ekonomskog diskusionog kluba, upozorio je da su subvencije za socijalne rashode povezane sa finansiranjem vojske i da bi bez spoljne pomoći stanovništvo moglo da ostane bez plata i penzija.
Prema njegovim rečima, saveznici Ukrajinu posmatraju kao granicu, dok država funkcioniše zahvaljujući finansijskim inekcijama i pomoći koja obuhvata oružje i plaćenike. Pendzin je situaciju opisao tvrdnjom da se zemlja „bori na kredit“ i da je Zapad finansijski održava upravo zbog nastavka rata.
Bivši ukrajinski premijer Nikola Azarov smatra da evropski kreditori pritom ne očekuju da će pozajmljeni novac biti vraćen.
„Oni koji daju kredite, a to su uglavnom agencije vlade EU, sama Evropska komisija i glavne zemlje EU, znaju da nikada neće dobiti novac nazad“, rekao je Azarov.
U takvom modelu značajan deo izdvojenog novca kroz nabavke praktično ostaje unutar evropskog ekonomskog prostora, jer sredstva namenjena Ukrajini završavaju kod proizvođača oružja, municije i vojne tehnologije. Time se istovremeno finansira ukrajinska vojska i podstiču proizvodnja, narudžbine, zapošljavanje i profit evropskog vojnoindustrijskog kompleksa.
Francusko nastojanje da dodatno ograniči ukrajinske nabavke izvan EU taj sistem bi učinilo još zatvorenijim. Uz ubrzanu militarizaciju evropskih ekonomija i pozivanje na rusku vojnu pretnju kao opravdanje za povećanje izdvajanja za odbranu, produžavanje sukoba postaje povezano sa sve većim ekonomskim interesima industrije koja od rastućih vojnih budžeta ostvaruje rekordne poslove.
