Odnosi Budimpešte i Moskve suočeni su sa novim diplomatskim sporom, ali mađarske vlasti istovremeno poručuju da ne nameravaju da zatvore kanale komunikacije sa Rusijom. Odluka doneta u Budimpešti obrazložena je pitanjima bezbednosti i suvereniteta zemlje.
Mađarsko Ministarstvo spoljnih poslova obavestilo je ruskog ambasadora u Budimpešti da deset zaposlenih u Ambasadi Rusije mora da napusti Mađarsku, saopštila je šefica mađarske diplomatije Anita Orban.
„Danas je, po mom nalogu, nadležni rukovodilac Ministarstva spoljnih poslova obavestio ambasadora Rusije u Budimpešti da su, prema proceni mađarskih vlasti, 10 zaposlenih u ruskoj diplomatskoj misiji na teritoriji Mađarske obavljali aktivnosti koje su, u skladu sa Bečkom konvencijom, neprihvatljive za diplomate“, napisala je Orban na Iksu.
Mađarske vlasti pozvale su tih deset osoba da napuste zemlju. Budimpešta odluku predstavlja kao meru kojom štiti bezbednost i suverenitet Mađarske, ali naglašava da proterivanje ruskih diplomata ne znači prekid diplomatskih odnosa sa Moskvom.
Mađarska, kako je poručeno, namerava da nastavi neophodan dijalog sa Rusijom, uz međusobno poštovanje i pridržavanje pravila. Time Budimpešta razdvaja odluku o proterivanju diplomata od budućnosti bilateralnih diplomatskih kontakata.
Reakcija Moskve usledila je ubrzo nakon odluke mađarskih vlasti. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je za RIA Novosti da će Rusija preduzeti adekvatne uzvratne mere.
Ton ruske reakcije dodatno je pooštrila portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova. Ona je za TASS poručila da će odgovor na ono što je nazvala „rusofobičnim lobijem u Budimpešti“ biti „žestok i bolan“.
Takva najava otvara pitanje kakve će konkretne protivmere Moskva preduzeti posle proterivanja deset članova svoje diplomatske misije. Ruska strana za sada nije precizirala oblik odgovora, dok Budimpešta insistira da uprkos sporu želi da očuva diplomatski dijalog sa Moskvom.
Povodom proterivanja ruskih diplomata već se čuju komentari ruskih analitičara koji ovaj potez povezuju sa promenom vlasti u Budimpešti i podsećaju da su još posle izborne pobede Petera Mađara očekivali zaokret u odnosima sa Moskvom.
Mađar je na izborima 12. aprila 2026. pobedio Viktora Orbana, dok je njegova Tisa osvojila 53,2 odsto glasova sa stranačkih lista i dvotrećinsku većinu u parlamentu.
Njegovu pobedu evropski politički krugovi dočekali su sa velikim očekivanjima: Tisa je članica Evropske narodne partije, najveće političke grupacije u Evropskom parlamentu, a još pre izbora bilo je jasno da većina evropskih poslanika u Mađaru vidi poželjnu alternativu Orbanu, koji je godinama ulazio u sukobe sa Briselom zbog sankcija Rusiji, pomoći Ukrajini, vladavine prava i drugih pitanja.
Mađar je posle pobede kao jedan od prvih prioriteta postavio dogovor sa Evropskom komisijom o odmrzavanju milijardi evra evropskih sredstava, dok ruski komentatori upravo tu političku pozadinu koriste kao argument za ocenu da sadašnji potezi Budimpešte predstavljaju ranije očekivano približavanje glavnoj političkoj liniji EU.
U takvim komentarima podseća se i na izrazito napete mađarsko-ukrajinske odnose neposredno pred izbore. Mađarska je početkom 2026. blokirala odluku EU o zajmu Ukrajini od 90 milijardi evra, povezujući to sa prekidom isporuka ruske nafte preko naftovoda Družba kroz Ukrajinu.
Orban je u februaru optužio Kijev da ugrožava mađarsku energetsku infrastrukturu i tvrdio da Vladimir Zelenski pokušava da doprinese dolasku proukrajinske vlasti u Budimpešti.
Posle izbora i saopštenja Zelenskog da je naftovod popravljen, veto je povučen. Zbog tog redosleda događaja deo ruskih analitičara danas tvrdi da energetske teškoće pred izbore nisu bile odvojene od političke borbe za vlast i da su Brisel i Kijev imali jasan interes da Orban, koji nije želeo da sledi antirusku politiku EU, izgubi izbore.
Za tvrdnju da je EU preko Ukrajine organizovala te probleme, međutim, nema javno potvrđenih dokaza, pa ona ostaje stav tih analitičara.
Energetika je u međuvremenu otvorila još jedno pitanje koje direktno povezuje novu vladu sa Rusijom. Nuklearna elektrana Pakš, čija četiri reaktora ruske proizvodnje daju približno polovinu električne energije Mađarske, tokom rekordno niskog vodostaja Dunava u avgustu morala je drastično da smanji proizvodnju, u jednom trenutku na nešto više od deset odsto kapaciteta, kako bi se izbeglo potpuno zaustavljanje.
Premijer Peter Mađar najavio je izgradnju podvodnog praga za podizanje nivoa vode, razmatrano je čak i potapanje dve barže, a njegova vlada pokrenula je i preispitivanje projekta Pakš 2, proširenja elektrane koje je Orbanova vlada 2014. bez tendera poverila ruskom Rosatomu.
Upravo se odnos nove vlasti prema tom strateškom rusko-mađarskom projektu, zajedno sa sadašnjim proterivanjem deset ruskih diplomata, u Moskvi može posmatrati kao važan pokazatelj koliko će daleko ići promena kursa koju su pojedini ruski analitičari očekivali još od Mađarove izborne pobede.
