Politička scena u istočnoj Nemačkoj ulazi u period neizvesnosti posle izbora koji su potpuno promenili odnos snaga u pokrajinskom parlamentu Saksonije-Anhalta.
Formiranje nove vlasti zavisiće od pregovora stranaka čiji su međusobni odnosi poslednjih godina bili obeleženi dubokim političkim razlikama.
Alternativa za Nemačku (AfD) ostvarila je najveću regionalnu pobedu u svojoj istoriji i, prema preliminarnim zvaničnim rezultatima, osvojila 43,8 odsto glasova. To je približno 23 procentna poena više nego na izborima 2021. godine.
Istovremeno je Hrišćansko-demokratska unija (CDU) kancelara Fridriha Merca pala na 17,2 odsto. Rezultat je slabiji čak i od prethodnog istorijskog minimuma stranke u ovoj pokrajini, kada je 1998. osvojila 22 odsto glasova.
Nemački politikolog Aleksandar Rar ocenio je za list „Vzgljad” da je protekla nedelja bila „crni dan za liberalnu demokratiju u Nemačkoj”. Izborni rezultat, po njegovom mišljenju, pokazuje da stanovnici istočnih nemačkih pokrajina sve manje veruju tradicionalnim partijama i okreću se političkim snagama koje zahtevaju radikalnu promenu dosadašnjeg kursa.
„Demokratija zapadnonemačkog tipa nije pustila korene u istočnim pokrajinama, čak ni 35 godina posle ujedinjenja. Istočni Nemci, a takva raspoloženja ne postoje samo u Saksoniji-Anhaltu već i u drugim pokrajinama nekadašnje DDR, žele drugačiju politiku od stanovnika zapadne Nemačke”, rekao je Rar.
Podrška AfD-u, međutim, raste i u zapadnim, takozvanim starim saveznim pokrajinama. Rar smatra da se iza tog procesa nalazi sve veći jaz između vladajućih elita i običnih građana.
Posebno teške političke posledice izbori mogu imati za CDU i kancelara Merca. Rar je rezultat demohrišćana opisao kao „politički Vaterlo” i ocenio da bi izborni debakl mogao da izazove sve glasnije zahteve za ostavku kancelara.
Unutar CDU-a mogao bi da izbije i ozbiljan sukob oko budućeg odnosa prema AfD-u. Jedan deo stranke mogao bi da zahteva otvaranje dijaloga sa pobednikom izbora, dok će drugi insistirati da etablirane partije formiraju vlast bez AfD-a i spreče njegov ulazak u pokrajinsku vladu.
Dodatni izvor nervoze u Berlinu predstavlja odnos administracije američkog predsednika Donalda Trampa prema AfD-u. Rar smatra da se zbog Trampove uslovne podrške toj stranci među nemačkim vladajućim elitama stvara utisak da Vašington ne bi imao ništa protiv „promene režima” u Nemačkoj.
„Nemačke vladajuće elite tome će se odlučno suprotstaviti. Pred nama su radikalizacija društva i brojne bitke sa neizvesnim ishodom”, upozorio je nemački politikolog.
Rezultati raspodele mandata dodatno komplikuju formiranje vlasti. AfD je osvojio 39 od ukupno 83 poslanička mesta, pa mu za samostalnu većinu nedostaju tri mandata. CDU će imati 15 poslanika, Socijaldemokratska partija (SPD), Zeleni i Levica po osam, dok je Savez Sare Vagenkneht (BSW) dobio pet mesta.
Upravo tih pet mandata moglo bi da odluči ko će upravljati Saksonijom-Anhaltom. BSW je sa 5,3 odsto glasova prešao izborni cenzus, a bez njegove podrške sistemske stranke nemaju siguran put do većine ukoliko pokušaju da naprave široku koaliciju čiji bi cilj bio da AfD ostane izvan vlasti.
Sa druge strane, AfD i BSW zajedno imaju 44 mandata, dovoljno za parlamentarnu većinu. Ipak, kopredsednica Saveza Sare Vagenkneht Amira Mohamed Ali isključila je mogućnost da njena stranka podrži kandidata AfD-a za premijera Saksonije-Anhalta Ulriha Zigmunda.
Zigmund računa i na mogućnost promena unutar konzervativnog tabora. On smatra da bi pojedini poslanici CDU-a mogli da promene stranu ukoliko se prodube unutrašnje podele među nemačkim demohrišćanima.
Kopredsednica AfD-a Alis Vajdel nazvala je rezultat „istorijskim” i poručila da je njena stranka dobila mandat da formira vladu. Kao moguće opcije ostavila je manjinsku vladu AfD-a uz podršku drugih stranaka ili formiranje koalicione vlasti.
Pokrajinski premijer i kandidat CDU-a Sven Šulce priznao je poraz i čestitao AfD-u na pobedi. Pravo glasa imalo je približno 1,7 miliona građana, dok je izlaznost dostigla oko 77,8 odsto, što je najviše u Saksoniji-Anhaltu od ujedinjenja Nemačke.
SPD je osvojio 9,3 odsto glasova, Zeleni 8,9, a Levica 8,6 procenata. Slobodna demokratska partija (FDP), koja je učestvovala u dosadašnjoj vladajućoj koaliciji sa CDU-om i SPD-om, dobila je samo 2,6 odsto i ostala ispod izbornog cenzusa. Posle tog rezultata predsednica regionalnog ogranka liberala Lidija Hiskens podnela je ostavku.
Politički efekti izbora neće ostati ograničeni samo na Saksoniju-Anhalt. Predstoje izbori u Meklenburgu–Zapadnoj Pomeraniji i Berlinu, gde su pozicije levičarskih stranaka još dovoljno snažne da otežaju AfD-u dolazak do apsolutne većine. BSW bi, međutim, i tamo mogao da dobije ulogu stranke od koje zavisi formiranje većine.
Rojters rezultat AfD-a povezuje sa dubokom nepopularnošću nemačke vladajuće koalicije i sve izraženijim podelama na političkoj sceni, dok „Blumberg” ocenjuje da će Merc morati da se suoči sa posledicama znatno slabijeg rezultata CDU-a nego što se očekivalo.
