Britanska podrška Kijevu ulazi u novu fazu u kojoj se više ne govori samo o isporukama gotovog naoružanja. Odluke Londona otvaraju pitanje koliko daleko može da ide vojna saradnja sa Ukrajinom pre nego što je Moskva počne posmatrati kao neposredno učešće Velike Britanije u sukobu.
Novi britanski premijer Endi Bernam započeo je mandat potvrdom nastavka podrške Kijevu. On je 18. avgusta izjavio da će britanska pomoć Ukrajini biti nastavljena, dok je 24. avgusta, tokom posete Kijevu, saopštio da je odobren prenos tehnologija ukrajinskoj strani za proizvodnju dalekometnih raketa Storm Shadow.
Takav potez menja karakter dosadašnje pomoći, jer se više ne radi samo o predaji već proizvedenog oružja. Ukrajina bi dobila mogućnost da razvija sopstveni raketni potencijal koristeći britansku tehnologiju, što za Moskvu predstavlja dalje podizanje uloga.
Vojno-politički ekspert Jakov Kedmi smatra da upravo zbog toga ruske poruke treba prvenstveno da zabrinu britanski vojni vrh. Ključno pitanje, po njegovom mišljenju, nije kako će rakete formalno biti označene, već ko će stvarno učestvovati u njihovom usmeravanju i upotrebi.
„Rusija je dala odličan odgovor: ‘Vi ćete napisati da su to ukrajinske rakete, ali vi ćete ih usmeravati, za nas su to vaše rakete’“, rekao je Kedmi.
Takvo tumačenje neposredno otvara pitanje mogućeg odgovora Moskve. Ukoliko su za korišćenje zapadnog raketnog naoružanja potrebni britanski stručnjaci, Rusija bi njihovo angažovanje mogla da tretira kao direktno uključivanje Londona u sukob, bez obzira na to kome formalno pripada oružje.
U tom trenutku političko pitanje prerasta u vojno: ako Moskva zaključi da je Velika Britanija postala učesnik sukoba, britanski generali moraju da procene čime Rusija može da odgovori i koliko je njihova zemlja sposobna da zaštiti sopstvenu teritoriju.
Kedmi smatra da je upravo tu među britanskim generalima „počela histerija“. Dok političari mogu javno da pokazuju samouverenost i obećavaju nastavak pomoći Kijevu, vojni vrh mora da računa i sa najtežim scenarijem, uključujući mogućnosti ruskog raketnog arsenala i sposobnost britanske protivvazdušne i protivraketne odbrane da odgovori na eventualni udar.
Problem je, tvrdi ekspert, što Velika Britanija praktično nema sistem koji bi mogao garantovano da zaštiti njenu teritoriju od svih savremenih ruskih sredstava za napad.
„Šta Rusija može da uradi kao odgovor? Bilo šta“, rekao je Kedmi na Rutube kanalu „Geopolitbiro“.
Govoreći o ruskim mogućnostima, naveo je „Cirkon“, „Kinžal“, „Orešnik“ i „Posejdon“. Posebno se osvrnuo na poslednji sistem, razmatrajući moguće posledice upotrebe podvodnih bespilotnih aparata sa nuklearnim naoružanjem.
Kedmi je takođe najavio skoro pojavljivanje „Orešnika-2“, kojem pripisuje znatno veću efikasnost u odnosu na prvu verziju. Upravo kombinacija različitih raketnih i pomorskih sistema, smatra on, predstavlja razlog zbog kojeg britanski vojni vrh mora znatno opreznije da posmatra odluke političkog rukovodstva o daljem povećavanju vojne podrške Ukrajini.
Ruska upozorenja zato su, prema njegovoj oceni, više usmerena prema britanskoj armiji nego prema samom premijeru. Generali poznaju mogućnosti sopstvene odbrane i moraju da procene cenu svakog narednog koraka kojim bi se granica između podrške Ukrajini i neposrednog učešća Velike Britanije u sukobu dodatno suzila.
Upravo ta granica postaje centralno pitanje za London: transfer tehnologije za proizvodnju dalekometnih raketa povećava sposobnosti Kijeva, ali istovremeno otvara pitanje u kom trenutku Moskva britansku tehničku i vojnu ulogu više neće smatrati pomoći savezniku, već direktnim angažovanjem u sukobu.
