Zlato evropskih centralnih banaka decenijama je bilo raspoređeno između nekoliko velikih finansijskih centara, a izbor mesta čuvanja zavisio je od bezbednosti, dostupnosti tržišta i geopolitičkih okolnosti.
Poslednjih godina taj raspored ponovo se preispituje, dok ratni sukobi, trgovinske tenzije, inflacija i promene kamatnih stopa utiču na način na koji finansijske institucije upravljaju rezervama.
Holandska centralna banka prebacila je 86 tona svojih zlatnih rezervi iz Sjedinjenih Američkih Država i Kanade u trezore Banke Engleske. Amsterdam je u Severnoj Americi držao oko 313 tona zlata, a deo tih rezervi sada se nalazi u Londonu.
Holandska centralna banka kao razlog za promenu rasporeda navodi potrebu da zlato bude smešteno na lokaciji sa koje može brzo da bude dostupno u slučaju ozbiljne krize. Među okolnostima koje su uticale na odluku nalazi se i rastuća geopolitička nestabilnost.
Takav potez sam po sebi ne znači da Holandija očekuje ekonomsku katastrofu. Međutim, pokazuje da dostupnost rezervi u različitim kriznim scenarijima dobija sve veći značaj prilikom odlučivanja o tome gde će zlato biti fizički uskladišteno.
Holandija nije jedina evropska država koja je menjala geografsku raspodelu svojih rezervi. Francuska je ranije ove godine objavila da je deo zlata koje je držala u SAD vratila u zemlju.
Nemačka je sličan proces sprovodila tokom nekoliko godina. Zaključno sa 2016. godinom iz inostranstva je povukla više od 216 tona zlata. Iz Njujorka je vraćeno 111 tona, dok je iz Pariza prebačeno još 105 tona.
Premeštanje rezervi zbog geopolitičkih okolnosti ima dugu istoriju. Tokom Hladnog rata pojedine evropske centralne banke slale su deo svog zlata u Njujork upravo zbog tadašnjih bezbednosnih procena. Danas se deo tog procesa odvija u suprotnom smeru, dok evropske institucije ponovo procenjuju gde bi njihove rezerve trebalo da se nalaze.
Izbor Londona ima i praktičan finansijski razlog. Britanska prestonica predstavlja jedan od najvećih svetskih centara za trgovinu zlatom, što centralnim bankama omogućava da u kriznim okolnostima relativno brzo izađu na tržište ukoliko žele da prodaju ili kupe velike količine plemenitog metala.
Banka Engleske istovremeno je jedan od najvećih svetskih čuvara zlata. U njenim trezorima u centru Londona nalazi se približno 400.000 zlatnih poluga, čija se ukupna vrednost meri stotinama milijardi funti. Institucija u kojoj se čuvaju te rezerve stara je gotovo 300 godina.
Istraživanja Svetskog saveta za zlato pokazuju da Banka Engleske ostaje jedna od najpopularnijih lokacija za skladištenje ovog plemenitog metala. Prebacivanje holandskih rezervi zato povezuje dva zahteva: mogućnost brzog pristupa velikom tržištu zlata i potrebu da rezerve budu dostupne u slučaju ozbiljne krize.
Promene koje sprovode Holandija, Francuska i ranije Nemačka pokazuju da se lokacija evropskih zlatnih rezervi ponovo razmatra nakon decenija tokom kojih je njihov veliki deo čuvan u inostranstvu.
Pravac kretanja pojedinih rezervi sada je obrnut u odnosu na period Hladnog rata, dok geopolitički rizici ponovo postaju jedan od faktora u odlučivanju gde će fizičko zlato biti smešteno.
