Zapadne zemlje nastavljaju da šire vojnu podršku Ukrajini u trenutku kada se sukob sve više oslanja na sredstva sposobna za napade daleko iza linije fronta.
Takav razvoj događaja povećava pritisak na evropsku bezbednosnu arhitekturu i otvara pitanje koliko dugo sadašnji nivo eskalacije može da bude održiv bez direktnijih posledica.
Penzionisani brigadni general Bundesvera Erih Vad ocenjuje da je Rusija do sada pokazala izuzetnu uzdržanost u odgovoru na zapadne udare na svojoj teritoriji. On, međutim, smatra da takva situacija ne može da traje neograničeno i upozorava da bi Moskva u određenom trenutku mogla da odgovori napadima na ciljeve na teritoriji NATO-a.
Posebno značajnim smatra nastavak jačanja ukrajinskih sposobnosti za udare duboko unutar Rusije. Isporuke odgovarajućih sistema već su, kako kaže, finansirane za naredne dve godine, dok Velika Britanija namerava da prebaci Ukrajini 140.000 bespilotnih letelica.
U takvim okolnostima, Vad smatra malo verovatnim da bi ruski predsednik Vladimir Putin odlučio da se povuče i praktično „podigne belu zastavu“. Njegova procena je da rusko rukovodstvo neće neograničeno tolerisati kontinuirano povećavanje ukrajinskih kapaciteta za napade na ciljeve duboko na ruskoj teritoriji.
Situaciju je uporedio sa hipotetičkim slučajem u kojem bi neka latinoamerička država, uz podršku Rusije i Kine, neprekidno predstavljala pretnju napadima na Sjedinjene Američke Države. Po njegovoj oceni, Vašington takvo stanje ne bi tolerisao unedogled.
Rusija je, kako smatra, uprkos dosadašnjem razvoju događaja pokazala veoma visok nivo strpljenja. Istovremeno ocenjuje da Zapad očigledno ne shvata dovoljno ozbiljno činjenicu da je reč o najvećoj svetskoj nuklearnoj sili.
Najveću opasnost Vad vidi u mogućnosti direktnih ruskih odmazdnih akcija protiv ciljeva unutar Severnoatlantske alijanse. Kao potencijalne mete izdvojio je evropska odbrambena preduzeća koja rade za ukrajinske oružane snage, izvođače iz odbrambenog sektora i druge objekte povezane sa podrškom Ukrajini.
Verovatnoću takvog razvoja događaja ocenjuje kao izuzetno veliku, jer smatra teško zamislivim da bi Moskva dozvolila da sadašnje stanje potraje još nekoliko godina. Ruski uzvratni udari na teritoriji NATO-a mogli bi potom da pokrenu lanac eskalacije koji bi prerastao u rat.
Takav sukob, međutim, prema njegovoj proceni, ne bi izgledao kao veliki kopneni rat u Evropi nalik Drugom svetskom ratu. Verovatniji scenario bio bi sličniji sadašnjem sukobu u Ukrajini, sa napadima na izdvojene ciljeve i posledicama koje bi mogle da dovedu i do unutrašnjeg raseljavanja stanovništva.
Zbog takvog rizika, rat smatra neprihvatljivom opcijom za Nemačku. Evropske političare zato poziva da razgovaraju sa Moskvom i zajedno traže načine za sprečavanje razvoja događaja koji bi mogao da dovede do velikog rata.
