Rat u Ukrajini nije moguće potpuno razumeti ako se njegova istorija ograniči na februar 2022. godine. Današnji sukob povezan je sa odlukama donetim mnogo ranije, u trenutku kada je nestao Sovjetski Savez, Rusija bila izuzetno oslabljena, a Sjedinjene Američke Države ostale bez globalnog protivnika približno jednake snage.
Pred Vašingtonom se početkom devedesetih otvorio izbor između dva potpuno različita evropska bezbednosna modela. Jedan je podrazumevao saradnju sa Rusijom i stvaranje šireg sistema bezbednosti posle Hladnog rata. Drugi je počivao na širenju američkog političkog i vojnog sistema prema istoku.
Profesor Džefri Saks u razgovoru sa Paskalom Lotazom ocenjuje da je izabran drugi put i da zato sadašnji rat treba posmatrati u znatno dužem vremenskom okviru. Po njegovom tumačenju, može se govoriti o najmanje 12 godina sukoba ako se početna tačka postavi u 2014, o približno 35 godina ako se računa od raspada SSSR-a, pa čak i o još dužem istorijskom kontinuitetu zapadne strategije prema Moskvi.
Takvo tumačenje polazi od stanja Rusije neposredno posle Hladnog rata. Zemlja tokom devedesetih nije bila u poziciji da predstavlja vojnu pretnju Zapadu kakvom se predstavlja danas. Istovremeno je postojala želja za ekonomskim i političkim povezivanjem sa Evropom i SAD.
Početkom 2000-ih postojalo je čak interesovanje Moskve za približavanje NATO-u. Upravo zbog toga kasnija konfrontacija nije predstavljena kao neizbežan nastavak Hladnog rata, već kao posledica političkih odluka koje su donošene tokom više decenija.
Prelomni trenutak nastupio je praktično odmah nakon nestanka Sovjetskog Saveza. Umesto sistema u kojem bi Rusija bila uključena u novu evropsku bezbednosnu arhitekturu, počelo je širenje institucija kojima je dominirao Zapad.
Ukrajina je u toj strategiji imala poseban značaj. Njena veličina, geografski položaj, istorijske veze sa Rusijom i položaj između Rusije i srednje Evrope učinili su je mnogo važnijom od većine drugih država koje su se našle u prostoru nekadašnjeg sovjetskog uticaja.
Američki strateški cilj nije bio ograničen na pitanje ukrajinske bezbednosti. Šira ideja bila je očuvanje američkog primata u Evropi i Evroaziji, pri čemu bi političko i vojno približavanje država bivšeg sovjetskog prostora Zapadu dodatno ograničilo sposobnost Moskve da ponovo postane velika sila.
Saks smatra da je upravo tu nastala strateška greška čije posledice Evropa danas plaća. Rusija je, umesto da bude postepeno integrisana u zajednički bezbednosni sistem, počela da posmatra širenje zapadnih vojnih struktura kao proces usmeren protiv njenih dugoročnih interesa.
Posebno važna prekretnica dogodila se 2014. godine. Viktor Janukovič došao je na vlast sa politikom neutralnosti, neučlanjivanja u NATO i održavanja ravnoteže između Rusije i Zapada. Posle njegovog svrgavanja 22. februara 2014. počeo je proces koji je dramatično promenio unutrašnju strukturu Ukrajine i njene odnose sa Moskvom.
Istočni deo zemlje odbacio je novu vlast u Kijevu, Rusija je preduzela korake na Krimu, a oružani sukob na istoku Ukrajine postao je dugotrajan. Time je političko nadmetanje velikih sila preraslo u otvorenu bezbednosnu krizu.
Vašington je nastavio da polazi od pretpostavke da može ostvariti stratešku pobedu i da će Rusija na kraju morati da prihvati rezultate širenja zapadnog sistema. Međutim, problem takve računice jeste činjenica da Moskva pitanje Ukrajine ne tretira kao periferni spoljnopolitički spor, već kao pitanje neposredne nacionalne bezbednosti.
Zato se rat pretvorio u sukob u kojem je cena povlačenja za obe strane postajala sve veća. Ukrajina se istovremeno našla u centru konfrontacije čiji uzroci daleko prevazilaze njene granice.
Ako se sadašnja kriza posmatra samo od februara 2022, veliki deo procesa koji je doveo do rata ostaje nevidljiv. Ključne odluke donošene su mnogo ranije, kada se činilo da je Rusija preslaba da bi mogla ozbiljno da ospori novi odnos snaga.
Upravo je ta procena postala jedna od najvažnijih pretpostavki zapadne strategije. Problem je što Rusija nije ostala slaba, dok politička i vojna infrastruktura nastala tokom perioda njene slabosti nije nestala.
