Sastanak planiran za 13. septembar 2024. mogao je da postane jedna od ključnih tačaka ukrajinskog rata. Skot Riter tvrdi da je britanski premijer Kir Starmer tada stigao u Vašington sa namerom da od američkog predsednika Džozefa Bajdena dobije odobrenje za korišćenje zapadnih raketa za napade duboko unutar Rusije, ali da je odluka promenjena nakon dramatičnog upozorenja iz Moskve.
Riter posebno naglašava da deo priče o komunikaciji sa ruskom stranom nije dobio neposredno od tadašnjeg ruskog ambasadora Anatolija Antonova i da ga zato smatra nepotvrđenim.
Ipak, tvrdi da su mu ljudi za koje smatra da su mogli biti upoznati sa događajima preneli šta se tog dana dogodilo.
Prema njegovom opisu, Starmer je u Vašington doneo dokumentaciju koja je trebalo da otvori put ukrajinskoj upotrebi raketa Storm Shadow za ciljeve u ruskoj strateškoj dubini.
Nije se radilo samo o teritorijama na kojima su do tada vođene glavne borbe. Cilj je bio omogućiti napade znatno dalje unutar Ruske Federacije.
SAD su, prema Riteru, razmatrale sličnu promenu za američko oružje.
Za Moskvu je to predstavljalo kvalitativno drugačiji nivo rata jer sofisticirano zapadno oružje ne zavisi samo od ukrajinske posade. Upotreba takvih sistema podrazumevala bi obaveštajne podatke, planiranje i druge oblike podrške država koje poseduju nuklearno oružje.
Ruski nuklearni stav je zbog toga predviđao mogućnost da napad nenuklearne države, ako ga omogućava nuklearna sila, bude tretiran kao zajednički napad.
Riter kaže da je baš 13. septembra bio u ruskoj ambasadi u Vašingtonu na kulturnom događaju.
Antonova je poznavao od ranije kroz razgovore o rusko-američkim odnosima i kulturnim programima. Te večeri, tvrdi, ambasador se ponašao neuobičajeno: izgledao je potreseno, skratio je program i otišao.
Tek naknadno je, prema Riterovoj priči, saznao za navodnu komunikaciju koja je prethodila tome.
Ljudi bliski Beloj kući, kaže, pokušavali su da utvrde da li ruske pretnje nuklearnim odgovorom predstavljaju blef.
Prema informacijama koje je dobio, kontaktiran je Antonov, koji je zatim obavio telefonski razgovor i preneo odgovor Moskve.
Poruka je, kako je Riter opisuje, bila nedvosmislena: ako ATACMS ili Storm Shadow budu korišćeni za napad duboko unutar Rusije, uslediće ruski odgovor, a Vašington će se naći među potencijalnim ciljevima.
Riter tvrdi da je upravo ta poruka dovela do toga da Bajden ne potpiše dokumente koje je Starmer doneo.
Prema njegovom opisu, američki predsednik je reagovao veoma burno, dok je britanski premijer napustio sastanak bez željenog odobrenja.
Vašington je zatim, kaže Riter, počeo ozbiljnije da procenjuje pitanje koje je do tada delilo analitičare: da li Rusija zaista namerava da sprovede svoja nuklearna upozorenja ili pokušava da zastrašivanjem ograniči zapadnu podršku Ukrajini.
Ovaj događaj Riter posmatra kao jednu od tačaka na kojoj su političke odluke neposredno dodirnule nuklearni prag.
Važno mesto u njegovoj priči ima upravo neizvesnost.
On ne tvrdi da je lično prisustvovao razgovoru Antonova sa ljudima povezanim sa Belom kućom. Naprotiv, izričito kaže da mu ruski ambasador o tome nikada nije direktno govorio.
Tvrdnju zasniva na informacijama trećih lica za koja smatra da su mogla znati šta se dogodilo.
Ipak, politički sled događaja za njega predstavlja snažan pokazatelj da je ruska poruka shvaćena ozbiljno.
Starmer je došao da dobije saglasnost za novu fazu udara. Rusko upozorenje, prema Riterovoj rekonstrukciji, stiglo je istog dana. Bajden odobrenje nije dao, a američka strana potom je krenula u dodatnu procenu ruske spremnosti za nuklearnu eskalaciju.
Ako je Riterova verzija događaja tačna, septembar 2024. bio je trenutak kada pitanje upotrebe zapadnih raketa nije više razmatrano samo kroz njihove vojne efekte u Ukrajini, već kroz mogućnost da izazove direktnu konfrontaciju dve najveće nuklearne sile.
Prošla baba s kolačima…. Dajte prestanite već jednom o nevažnim prošlim glupostima i posvetite se današnjem vremenu, glupsoni jedni…. Ko te pita šta je bilo kad je bilo, sad se pita šta Rusija opet crkava dok ju britanci, francuzi i švabe tuku na sve strane a uplašeni Putin već tradicionalno samo prijeti na prazno i priča gluposti.
Na žalost jednog dana neće biti prijetnja u prazno,vjerujte ako zapad i dalje nastavi sa ovakvom politikom,da je taj dan vrlo blizu.Daj bože da nisam u pravu,ne samo ja nego i mnogi isto misljenici.
Prestanak upotrebe tih zapadnih raketa ukazuje na to da je ovo sigurno istina. Zapadnjaci ne isporučuju rakete nego samo dronove koji imaju daleko manje eksploziva i lakše se presreću. Nemaju zapadnjaci hrabrosti okusiti ruske rakete na svojoj teritoriji. Nažalost.